Oči u oči sa istorijom Otadžbine

Od prepiske ruskog cara do dečijih crteža i stihova krunisanih lica. Takva je amplituda eksponata predstavljenih na dve izložbe koje se otvaraju u Moskvi 31. avgusta. Obe su posvećene 200-godišnjici pobede nad Napoleonom u Otadžbinskom ratu 1812. godine. Jednu su pripremili Federalni arhivi Rusije, drugu Dom Ruske emigracije.

Federalni arhivi nisu štedeli otkrića. Veći deo eksponata se predstavljaju prvi put. Razgledajući autentične dokumente možete samostalno da razaberete političke uzroke i posledice rata protiv Napoleona. Možete da pratite njegov tok po raporitima, planovima bitaka i oficirskim spiskovima. Još da vidite obrasce ruskog i francuskog oružja i ordenje. Izložba u Domu Ruske emigracije ima svoje adute. Ona je posvećena ne toliko događajima Otadžbinskog rata, koliko sećanju na njega u sredini ruskih emigranata prvog talasa, pri čemu u ruskoj vojnoj sredini, tvrdi u intervjuu za Glas Rusije istoričar Igor Domnin.

- Neobično značajni događaj za rusku istoriju za nas je ogroman, radostan, ali ipak povod. Povod za to da pokažemo duhovni svet Ruske emigracije. Mi ne možemo da začudimo topovima, sabljama, zato što je sve to ostalo na poljima bitaka, to nikuda nije odvezeno posle revolucije. Emigracija je dolazila sa zavežljajima – ratnicima sa zavežljajima nazvala je Belu gardu čuvena pesnikinja Cvetajeva. Ali ipak u emigraciji se sačuvalo sećanje na heroizam 1812. godine.

Jedan od najuzanimljivijih eksponata na izložbi su čudom sačuvani u ličnim kolekcijama primerci peterburškog lista Severna pošta za 1812. godinu. Između ostalog i broj gde ruski car proglašava početak rata protiv Francuske – kaže Igor Domnin i čita tekst iz novina:

- Evo njegovih čuvenih reči: Odbrana Otadžbine, očuvanje nezavisnosti i časti narodne primorali su nas da zauzmemo odbranu. Neću položiti oružje dok jedan jedini neprijateljski vojnik bude u carstvu mojem.

Između ostalog, pre 50 godina, povodom 150-godišnjice rata protiv Napoleona, Udruženje ljubitelja ruske vojne starine koje je postojalo u Parizu, odlilo je medalju sa profilom Aleksandra Prvog, pobednika Francuza. Medalja je ovde na izložbi i Aleksandar je na njoj nazvan Blagoslovenim. To se desilo zahvaljujući istoričaru ruske armije i emigracije Antonu Kersonvskom, precirira Igor Domnin.

- Pogledajte kako on piše o Aleksandru: Izvršivši kapitalnu grešku svog carevanja – prekinuvši odnose sa Napoleonom (tako je smatrao istoričar), car Aleksandar je nadalje delovao besprekorno. On je odbranio čast i dostojanstvo Rusije i te velike 12. godine bio je zaista blagosloven.

Na izložbi ima i zaista senzacionalnog materijala. To je serija crteža na kojima su prikazani gardisti cara Aleksandra Prvog u mudniru iz doba 1812. godine. Igor Domnin govori u čemu se sastoji ta senzacionalnost.

- Kada smo sproveli ekspertizu i pogledali kakvi su to crteži, pronašli smo da je to ruka cara Aleksandra Drugog. On je crtao još kao carević, naslednik prestola, gardu svog strica Aleksandra Prvog. Tu je sve, čak s naučne tačke gledišta, izuzetan izvor! Zato što su ovde detaljno propisani svi elementi odeće, nagrada i slično.

Za Rusiju 19. veka rat protiv Napoleona bio je neviđeni primer ujedinjenja naroda. Sada istu službu treba da izvrši sećanje na taj rat, smatraju organizatori izložbe.