Svet bez nacizma

U nedelju, 9. septembra, obeležava se Međunarodni dan sećanja na žrtve fašizma. Dan tuge, sećanja, odavanja pošte poginulim vojnicima na ratištima Drugog svetskog rata, milionima mirnih stanovnika, koji su poginuli u bombardovanjima i stradali u mučenjima u koncentracionim logorima. I ovog dana pravobranioci ponovo pokušavaju da privuku pažnju na problem heroizacije nacističkih zločinaca i savremene oblike rasizma.

Čovečanstvo je platilo isuviše visoku cenu za oslobađanje od nacističkog jarma u vreme Drugog svetskog rata. Pristalice Hitlera smatrali su pravila rata za sentimentalne izmišljotine glupaka. Hapšenja, mučenja, kažnjavanja, planska uništenja celih naroda. Ali i ove stravične lekcije danas odlaze u zaborav. „Avet“ nacizma kruži Evropom i dobija potpuno materijalne crte. Po broju pristalica ultradesničarskih ideja vode zemlje Baltika. Oko 40000 radikala broji Litva, oko 30000 Latvija i Estonija. U ovim državama se otvoreno održavaju neonacistički sletovi i mitinzi, marševi pripadnika legija SS, napominje zamenik direktora Instituta etnologije i antropologije RAN Vladimir Zorin.

- Stvar je u tome kako društvo na njih reaguje. Do koje mere principijelno i adekvatno deluje u ovoj situaciji društvo i vlast. Na veliku žalost upravo u ovome se ogledaju dvostruki standardi. Ispada da se negde to može, negde se tretira kao dečija šala, a negde se odnose prema ovome veoma ozbiljno. A standard ovde mora biti jedinstven – neonacizam i fašizam neće proći.

Heroizacija pripadnika nacizma u nekim zemljama dobija hiperbolički oblik. Na primer u Zapadnoj Ukrajini već je podignuto 30 spomenika Stepanu Banderi. Raste popularnost nacionalističkih pokreta i u zemljama Stare Evrope – Austriji, Bugarskoj, Mađarskoj, Nemačkoj, sa žaljenjem konstatuje direktor odeljenja Instituta demokratije i saradnje Andronik Migranjan.

- Priroda tih partija i pokreta je nešto drugačija – rast ksenofobije, verske i međuetničke netrpeljivosti. Ogroman broj ponovo pristiglih ljudi sa drugom bojom kože, druge religije, drugih vrednosti. I na ovoj osnovi nastaje antipatija i netrpeljivost prema tim ljudima. To uočavamo u Francuskoj u odnosu prema ljudima poreklom iz Alžira, Maroko i drugih arapskih afričkih zemalja. To postoji u Engleskoj, Holandiji, Belgiji, drugim evropskim zemljama.

Ekstremizam i pokušaji rehabilitacije nacista prete ozbiljnim posledicama ne samo sa gledišta preispitivanja ocena i rezultata Drugog svetskog rata. Oni daju osnov za politički revanšizam neonacista u, naizgled, demokratskoj Evropi. Zasada se uspeva odolevati pritisku ultradesničara. Još su sveža sećanja o najkrvavijem ratu XX veka. Ne predaju se i organizacije pravobranioca, na primer „Svet bez nacizma“. Taj pokret danas udružuje 140 organizacija iz 30 zemalja sveta.