Ko koga kontroliše u Evropi?

Danas, istupajući na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu sa godišnjim referatom o spoljnoj politici i politici bezbednosti EU, predsednik spoljnopolitičkog komiteta, poslanik Nemačke Elmar Brok, poslao je gospođi Ketrin Ešton nedvosmisleni signal.

Suština je sledeća – u vreme sve većih izazova i uporedo sa tim ograničenih mogućnosti, spoljna politika EU mora da bude strateški proverena i orijentisana na budućnost. Ali ovaj čvrst strateški prilaz treba da se gradi takođe na demokratskoj osnovi. Citat je doslovan.

U rezoluciji usvojenoj većinom glasova poslanici su zatražili od rukovodstva EU izradu istinski strateške koncepcije spoljne politike i njeno snabdevanje neophodnim sredstvima i diplomatskim resursima. To diktira okolnost da finansijska i dužnička kriza preti da sahrani efikasnost opšte spoljne politike i politike bezbednosti jedinstvene Evrope. Zato, kako je podvukao Elmar Brok, neophodno je da članovi EU deluju usklađenije i da govore jedinstvenim glasom. A Evropski parlament pri tome treba aktivnije da se uključuje u proces određenja spoljnopolitičkih prioriteta.

Kao jedan od uspešnih koraka na putu ka jačanju parlemantarne kontrole realizacije spoljne politike EU, šef spoljnopolitičkog komiteta naveo je međuparlamentarnu konferenciju o datoj tematici, održanu ovih dana na Kipru. Kako su saopštili mediji, bilo je rešeno da se ovaj forum učini stalnim i da se pretvori u svojevrsnu tribinu javnog mnjenja jedinstvene Evrope. Ali evo paradoksa. Upravo na račun samog Elmara Broka čule su se zamerke za minimiziranje uloge parlamentaraca. Između ostalog, učesnica konferencije, ekspert frakcije Levi za međunarodne posleve u nemačkom parlamentu Sevim Dagdelen na stranicama nemačkog Jung Velt saopštila je da je Brok po separatnom dogovoru sa nekim rukovodiocima delegacija postigao da sa dnevnog reda bude uklonjen niz aktualnih pslaničkih zahteva. Pošlo mu je za rukom da sprovede rezoluciju o tome da će date zahteve razmotriti ubuduće specijalno formirana komisija.

Indikativno je, primećuje Sevim Dagdelen, što ministri inostranih poslova EU koji su se sastajali na Kipru, gde je bilo odlučeno da se pooštre sankcije protiv vladajućih režima u Iranu i Siriji, nisu ostali na međuparlamentarnoj konferenciji o problemima spoljne i odbrambene politike EU i razišli su se po kućama. A poslanici nacionalnih parlamenata hteli su da saznaju između ostalog detalje funkcionisanja vojnih misija EU, koje deluju danas u nizu krizni regiona. I uopšte, po rečima Dagdelen, od aktualne Službe za spoljnu akciju na čelu sa baronesom Ketron Ešton, formiran je gigantski činovnički monstrum koji drži ispod sebe sve međunarodne veze, politiku u oblasti bezbednosti i odbrane i spoljnoekonomsku sferu. I sve to je van svake parlamentarne kontrole i makad minimalnog odraza u evropskoj javnoj svesti.

Između ostalog, problem sa deficitom demokratije u spoljnoj politici jedinstvene Evrope nije neočekivanost za eksperte. Na primer, za Aleksandra Hramčihina, zamenika direktora nezavisnog Instituta za političku i vojnu analizu.

- Ovde se dešava paradoks. Sve države EU su demokratske. Ali nadnacionalne strukture nikako se ne mogu smatrati demokratskim, zato što ih niko nije direktno birao, osim Evropskog parlamenta. Pa i on ima vrlo ograničena ovlašćenja. A pošto EU nije jedinstvena država, za sada je vrlo teško reći šta da se sa tim radi.

Sudite po onome što ja činim i vi ćete se ponositi mnome – sa takvim obećanjem početkom 2009. godine baronesa Ešton je stupila na dužnost šefa Vrhovnog predstavništva EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti. O gordosti za svoju izabranicu i u Evropskom parlamentu i u koridorima vlasti danas ne govore previše. Pa i o delima takođe – ona su skrivena od očiju evropljana.