Da li je potrebna nova hrišćanska karta Bliskog Istoka?

Papa Rimski Benedikt 16. vratio se u Vatkan posle trodnevne apostolske posete Libanu. Misija je bila jedna od najtežih za 8 godina papskog služenja Jozefa Ratcingera. Do nedeljne papine posete talas muslimanskog gneva se već proneo od Egipta do Malezije i preneo se na evropske muslimane.

Čak Liban, najhrišćanskiju zemlju Bliskog Istoka, islamsko negodovanje nije zaobišlo. U libanskom Tripoliju upravo na dan kada je papa razgovarao sa rukovodstvom Libana i njegovim konfesionalnim liderima, protekli su marševi muslimana protiv uvredljivog amerikog filma i papine posete. Jedna osoba je poginula.

Poseta pape Libanu i to u kakvom kontekstu su ga tamo dočekivali, ostvetlila je bolno stanje međukofesionalnih odnosa u regionu. Upravo tamo gde se spajaju izvori tri najveće religije sveta – judaizma, hrišćanstva i islama. Ovim religijama je, nažalost, sve teže da koegzistiraju.

Roman Lunkin, ekspert za probleme religije Evropskog instituta RAN smatra da je krivac za zaoštravanje međukonfesionalnih odnosa politika SAD u regionu.

- Antihrišćanskim raspoloženjima doprinosi neprijateljstvo prema SAD-u. Ova raspoloženja se transformišuu antihrišćanska. Ipak je SAD hrišćanska zemlja. Za mnoge stanovnike Bliskog Istoka, za muslimane, suprotstavljanje SAD-u je suprotstavljanje hrišćanstvu. I u vezi sa tim položaj hiršćana u tim zemljama će se pogoršavati.

U poslednjih 15 godina emigracija hrišćana iz regiona dostigla je skoro biblijske proporcije. Iza iseljavanja stoji strah za budućnsot i gubitak duhovnih orijentira, politizacija vere. Rezultati su sledeći. U Iraku, gde je pre operacije Pustinjska oluja 1991. godine živelo preko 800 hiljada hrišćana, na današnji dan ima ih manje od 500 hiljada, a to je manje od 3% stanovništva. Liban, gde su nekada hrišćani činili većinu, jedino je ostrvo hrišćanstva u arapskom svetu. Ali sada je hrišćana tamo ostalo manje od 35%.

Aleksej Judin, ekspert Centra za proučavanje religija ruskog humanitarnog univerziteta, kaže da ovaj proces ima mnogo uzroka. Jedan od njih je neodvojivost religije i politike u islamu. I odlazak hrišćana će se nastaviti.

- Hrišćani u datom slučaju se suočavaju sa onim na šta su sami odavno zaboravili ili što nemaju. Sa političkim izražavanjem religije. A za islam politika i religija su jedno isto. Zaista tempo bokstva ili odlaska hrišćana sa Bliskog Istoka je skoro katastrofalan. Priroda ove pojave je slojevita.

Bliski Istok je, kao što se zna, kolevka hrišćanstva. Ali u toj kolevci život postaje ne baš prijatan. Odlazak hrišćana dotiče skoro sve države regiona. Tim povodom će verovatno morati da se crta nova hrišćanska karta Bliskog Istoka.