Vrlo je važno ispričati o životu dinastije Romanovih u Srbiji

Izložba posvećena 400-godišnjici Doma Romanovih, koja će se obeležavati u Rusiji 2013. godine, biće prikazana u Srbiji. Njeno otvaranje u Ruskom Domu u Beogradu planirano je za 16. Oktobar.

Po rečima jednog od njenih organizatora, predsednika uprave fonda Kulturni preporod Rusije, aktivnog člana Carskog pravoslavnog palestinskog Društva Aleksandra Panjina, izložba je boravila u nekoliko gradova Rusije i u Ukrajini.

Naš sagovornik o ciljevima i zadacima izložbe:

- Prvo smo hteli da pokažemo kakvi su bili Romanovi. Posebno otkriće za mene su bile fotografije iz kolekcije Ane Aleksandrovne Virubove, frojlajn carice Aleksandre Fjodorovne. Na jednom od snimaka su između ostalog predstavljene starije kćeri Nikolaja Drugog Tatjana i Olga koje rade u lazaretu, razgovaraju sa ranjenim vojnicima i oficirima i ne odvajaju se od njih ni na korak. Na mnogim fotografijama Romanovi su predstavljeni ne samo kako se bave državnim poslovima, već i običnim stvarima. Na primer, Nikolaj Drugi seče drva ili čisti sneg. Između ostalog, poslednji ruski car je mogao satima da radi težak posao. Bio je vrlo jak i izdržljiv. Sa njim je malo ko mogao da se takmiči, recimo u plivanju ili u tenisu.

Po rečima Aleksandra Panjina, izložba ima još jedan zadatak – da ispriča istinu o carskoj porodici. Ovde je naš sagovornik posebno istakao odricanje Nikolaja Drugog od prestola. Aleksandar Panjin ne sumnja u autentičnost tog dokumenta.

- Prema mom mišljenju, dokument koji se čuva u Državnom arhivu RF ne može da se smatra dokumentom. Pri tome, dole je olovkom ispisan čudan potpis Nikolaj. Ovde se pojavljuje mnoštvo pitanja. Kao prvo, Nikolaj Drugi je bio pravno kompententan i znao je da odricanje u zakonoma Ruske Imperije nije propisano. Kao drugo, gde je „Mi, Božjom milošću car Sve Velike, Bele i Male Rusije“? Kao treće, zašto sam tekst nije upućen Državnoj dumi i Svetom Sinodu, već načelniku štaba? Tačnije, to uopšte nema smisla! Još jedna činjenica: cara su odvezli vozom iz Peterburga u Mogiljev, mada on sam nije imao nikakve osnove da tamo ode. Zna se da je tekst dokumenta o odricanju bio napisan u vagonu u kojem se car nalazi sa svojom svitom. Zatim su sam dokument negde odneli, a gde, do sada se ne zna. Našli su ga kasnije 1929. godine u Ruskoj Akademiji nauka u Lenjingradu. Tada su saradnici Narodnog komiteta unutrašnjih poslova (NKVD) radili na otkrivanju starih radnika. Reakcija je bila jasna: našli su odricanje cara i bilo je potrebno da se ono hitno smesti u arhiv. Tačnije mnogi momenti vezani za ovo odricanje do danas nisu rešeni. Kako bi se rešila sporna istorijska činjenica, treba uključiti apsolutno sav materijal koji postoji po tom pitanju. Sve do svedočenja šefova železničkih stanica. Ali o tome se radi da što više dokumenata sakupljamo, sve više je pitanja. I postepeno počinješ da shvataš da su samo fotografije nedovoljne.

U svakom slučaju od eksponata na izložbi za sada ostaju samo fotografije koje treba da budu dovezene u Srbiju. Ovoj poseti Aleksandar Panjin pridaje poseban značaj.

- Kada se postavilo pitanje Srbije, nismo imali sumnje da li da idemo tamo ili ne. Bilo bi divno kada bi uspeo da nastupim na prezentaciji. Srbija je mnogo učinila za ruske emigrante u 20. veku, tako da će izložba biti još i danak zahvalnosti bratskom srbskom narodu.

I tako 16. oktobra pozivamo sve stanovnike Beograda i njegove goste u Ruski dom na otvaranje izložbe posvećene 400-godišnjici Doma Romanovih!