Virus separatizma u telu EU

Aktualna kriza u EU koja ima finansijsku osnovu, krije u sebi opasna politička zrna. Jedno od njih je rast separatističkih raspoloženja na prostoru jedinstvene Evrope. I sve veću pretnju predstavlja istočnoevropska falanga sa svojim složenim istorijskim nasleđem, smatra analitičar Petar Iskenderov.

Kada se govori o opasnosti novog prekrajanja evropskih granica, ima se u vidu pre svega Balkan, ovo evropsko bure baruta. Potencijaln raspada na prostoru bivše Jugoslavije još nije iscrpljen. I posebnu zabrinutost izaziva okolnost da aktuelni balkanski separatizam, za razliku od događaja 90-ih godina, ima specifičan etnički karakter.

Danas se separatizam u Istočnoj Evropi spustio na nivo etničkih zajednica i teritorija. U ulozi lokomitive datog opasnog i nepredvidivog procesa istupaju Albanci – pri tome ne samo u pokrajini Kosovo. Lideri makedonskih albanaca nagoveštaju vlastima Bugarske da je poželjno da se BJR Makedonija raspadne na bugarski i albanski deo. Nekoliko stotina legalnih i ilegalnih stanovnika severne Grčke albanske nacionalnosti spremno je da kod sebe ponovi kosovski scenario.

Podloga za separatizam uzgajana vekovima postoji i na prostoru Centralne i Istočne Evrope. Lideri Mađarske i Slovačke u poslednje vreme previše slobodno tumače svoju istorijsku prošlost, kada su njihove teritorije bile u sastavu jedinstvene države, Habzubruške monarhije. Na primer, aktuelni premijer Mađarske Viktor Orban pretenduje na ulogu savremenog ujedinitelja mađarskih zemalja – od Jadrana do Bukovine i od Beča do Transilvanije.

Dok mađarski nacionalisti sanjaju o povratku Transilvanije, zvanični Bukurešt isto tako aktivno razmatra o nepravednosti aktuelnih granica. Težnja velikorumunskih krugova na čelu kojih se danas našao predsednik Rumunije Trajan Besesku da pridruži moldavske teritorije ovaploćuje se u ista dejstva kao i politika Budimpešte u pogledu transilvanijuskih Mađara: velikodušna podela pasoša i finansijskih grantova uz pratnju izjava o nepravednosti rezultata svetskih ratova – između ostalog drugog svetskog. Ne čudi što prorumunsko rukovodstvo same Moldavije sa svoje strane prihvata slične signale u duhu povoljnom po sebe. Ono je spremno da u svakom trenutku sprovede sopstveni mali pobedonosni rat protiv Pridnjestrovlja koje je izjavilo svoje samoopredeljenje.

Spisak aktuelnih i potencijalnih separatističkih žarišta na evrpskoj karti može se nastaviti do u beskraj. A prvobitni uzrok ima kompleksni karakter – presedan kosovskog separatizma oružano-terorističke prirode uz podršku od strane Zapada, između ostalog NATO-a i EU, govori ekspert Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za slavistiku RAN Ana Filimonova.

- Pretnja od diverzantsko-terirostičke aktivnosti za Evropu pre svega potiče sa teritorije kvazidržave Kosovo. Ona takođe jača zahvaljujući delovanju dogovarajućih snaga i struktura Zapada koje podržavaju "Kosovo". Postoje međunarodne institucije. Slične probleme treba postavljati i rešavati kako u pravnom, tako i u diplomatskom pogledu. Međunaordno pravo ipak treba da bude na straži zakonitosti.

U pokušaju da se postavi prepreka na putu separatizma u istočnoevropskim zemljama EU je još 1999. godine uvela Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu. U njegovoj osnovi ležao je princip rešavanja socijalno-ekonomskih i drugih problema svake od zemalja regiona izolovano od ostalih. Kako je okarakterisao tu situaciju profesor javnog prava Univerziteta u Prištini Enver Hasani, reč je o politici fokusiranoj na državi, a ne na teritoriji. Ipak razvoj situacije oko Kosova i aktivizacija separatizma u drugim regionima Istočne Evrope su pokazali da EU nije pošlo za rukom da zaustavi virus separatizma na svojim granicama. A mnogi na Zapadu izgleda tome nisu ni težili.