Rasprave o kažnjavanju: za ili protiv batina

Trećina Rusa smatra da je batinjanje opravdani vid kažnjavanja. Takve je podatke obnarodovao Sveruski centar za istraživanje javnog mnenja. Eksperti primećuju da rezultati možda i nisu sasvim verodostojni, jer su dobijeni nakon talasa burnih reagovanja posle skandala sa grupom Pussy Riot. Istovremeno, neophodno je predvideti odgovarajuće kažnjavanje za „prestupe protiv morala“.

Strogo govoreći, tradicija telesnog kažnjavanja i u Rusiji, i u Evropi, kao i u SAD i Aziji ima drevnu i bogatu istoriju. U 20. veku mnoge takozvane civilizovane zemlje su prestale sa telesnim kažnjavanjem. Prvo je to bilo na papiru, a tek potom na delu. U Rusiji je takva zabrana bila uvedena početkom 20. veka, ali u Kozačkim naseljima, kažnjavanje je bilo uređeno njihovim lokalnim pravilima i krivce su bičevali prema presudi Kozačkog skupa. Ponovo se o mogućoj potrebi uvođenja telesnog kažnjavanja počelo govoriti nakon skandala sa grupom Pussy Riot, čije su članice održale sramotni pank- molebdan u hramu Hrista Spasitelja. Upravo tada je i sprovedeno istraživanje, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ direktor Centra Valerij Fjodorov.

- Prema pravilima koja su predviđena sadašnjim Krivičnim zakonom, nema kazni za takav vid prestupa. Mnoge javne ličnosti i političari su smatrali da je u izvesnom smislu umesto osude učesnica da sede u zatvoru, bolje kazniti ih na stari način. Pitali smo ljude - jesu li protiv uvođenja telesnog kažnjavanja? Istraživanje je bilo sverusko: 1600 ispitanika u 138 naselja. Rezultati su sledeći: 27 odsto podržava ovu inicijativu.

Važno je naglasiti da je telesno kažnjavanje zabranjeno Opštom deklaracijom o ljudskim pravima, koja je bila usvojena u okviru Generalne Skupštine UN još 1948. godine. Ali, neka nacionalna zakonodavstva nisu uzela u obzir odredbe ovog dokumenta, pa tako u nekim zemljama je i dalje na snazi šerijatski zakon. Telesno kažnjavanje predviđeno je kao mera u Avganistanu, Iranu, Mauritaniji, Saudisjkoj Arabiji, Pakistanu. Batine se primenjuju i u nekim bivšim britanskim kolonijama kao što su Zimbavbe, Tanzanija, Šri Lanka. Tamo prosto još nisu uspeli da slede primer svoje bivše matice. U Velikoj Britaniji su batine kao pravnu meru, zakonom zabranili tek 80-tih godina prošlog veka. A 2011. godine, britanski ministar obrazovanja Majkl Gouv je predložio vraćanje na nezasluženo zaboravljenu tradiciju. Ispostavilo se da žitelji ostrva ne vide drugačiji način da smire i vaspitaju svoju nevaljalu decu. Čak 50% nastavnika i roditelja, ali i samih učenika ne vidi ništa loše u tome da se vrate ona vremena kada je bilo moguće dobiti batine u vidu vaspitne mere.

U 19 država „uporišta svetske demokratije“ SAD, učitelji se takmiče međusobno u disciplini „pedlinga“- umeću rukovanja sa dugačkom drvenom lopatom, nalik na veslo. Ovo je „umeće“ predviđeno kao kazna za neznalice.

Da li bi Rusi danas trebalo da usvoje svetsko iskustvo u oblasti telesnog kažnjavanja. Jednoznačno ne - uveren je pravoslavni sveštenik Aleksandar Martinenko:

- Telesno kažnjavanje- to je poniženje i degradacija ljudskog dostojanstva. I sa čisto praktične tačke gledišta - čak ako i ako zanemarimo pitanje poniženja, efekat ove mere je ništavan. Cilj bilo koje kazne nije osvetiti se, već primorati čoveka da se zamisli nad svojim postupkom. Ta mera bi morala biti pedagoška. Za odraslog čoveka telesno kažnjavanje, kao vaspitna mera neće biti delotvorno.

Ipak, razgovori o batinama nisu započeti bez razloga. Problem je u tome što adekvatna mera za one koji daju sebi za pravo da vređaju vernike i rugaju se svetinjama, danas ne postoji, primećuje zamenik predsednika Centralne duhovne uprave muslimana Rusije Albert Krganov:

- Svi vernici su bili uvređeni dešavanjima u hramu Hrista Spasitelja. A u međuvremenu su se pjavili i neki drugi povodi za nezadobvoljstvo- konkretno film „Nevinost muslimana“. Verovatno bi nekoga i za to trebalo kazniti. Naravno, potrebne su i konsultacije sa ekspertima, sa društvom. Ali, jasno je da mora postojati takav zakon.