Vize za partnere

Ministarsko zasedanje Stalnog saveta partnerstva Rusija-EU za pitanja slobode, bezbednosti i pravosuđa koje se otvara 2. oktobra na Kipru treba da pomogne predstavnicima obe zemlje da uporede časnovnike uoči još važnijih zajedničkih foruma. Reč je o sastanku ministara inostranih poslova Rusije i svih 27 zemalja članica EU, zakazanom za sredinu oktobra u Luksemburgu, kao i o decembarskom samitu Rusija-EU u Briselu. Osim opštih pitanja svetske politike i ekonomije, predstavnici Rusije i EU razmotriće na Kipru konkretni problem bilateralnih odnosa – perspektive uvođenja bezviznog režima. Ova tema spada u dugotrajne. Nastavlja je naš komentator Petar Iskenderov.

- Činilo bi se, EU treba samo da pozdravi ukidanje viza između Rusije i EU kao najvažnije sredstvo uvećanja saradnje u investicionoj i drugim oblastima. Ipak praksa svedoči o suprotnom. I na zasedanju na Kipru predstavnici Rusije i EU nameravaju samo da razmotre pitanje ukidanja viza za vlasnike službenih pasoša. U nezvaničnim razvgovorima činovnici i diplomate EU navode čitav niz razloga u korist odbijanja da se Rusiji pruži bezvizni režim – od neslaganja sa politikom ruskih vlasti u oblasti medija i pravosuđa, do strahova pred najezdom izbeglica sa Severnog Kavkaza. Ipak sva slična pitanja ili nikako nisu vezana za vizni problem, ili mogu da budu opertivno rešena u praksi, kao što je bilo učinjeno u pogledu Albanije ili Bosne i Hercegovine.

Nespremnost EU da se odluči na sklapanje osnovnih sporazuma sa Rusijom, između ostalog o prelaksu na bezvizni režim, nosi u sebi još jedan aspekat. Reč je o nastavku politike Zapada u onom koordinatnom sistemu koji je bio formiran još u vreme hladnog rata. EU i dalje vidi u Moskvi pre svega geopolitičkog konkurenta, a već kasnije ravnopravnog i povoljnog parntera. Odražava se i to što većina zemalja čanica EU istovremeno jesu članice NATO-a. Primedbe i antiruske fobije pojedinih država, posebno istočnoevropskih, nikuda nisu nestale.

Pre nekoliko godina Rusija je predložila da se rešavaju postojeća pitanja na široj osnovi – putem formiranja sistema evropske bezbednsoti. To bi omogućilo ne samo da se aktivizira opšteevropska saradnja i ključnim problemima kontinenta – od viza do energetike i odbrane – istakla je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Centra za međunarodnu bezbednost IMEMO RAN Nadežda Arbatova.

- Došlo je vreme da se sprovede revizija zapovedi koje sadrži Zaključni kat Savetovanja o bezbednosti i saradnji u Evropi iz 1975. u Helsinkiju. Potrebno je proučiti šta danas i dalje čuva aktualnost, a šta je izgubilo smisao i treba da bude zamenjeno. Ja bih izdvojila 4 pravca evropske bezbendosti. To je energetska bezbednost, humanitarna bezbednost, bezbednost unutar evropskih granica i spoljna bezbednost. I u rešavanju ovih problema može da bude nađeno mesto za sve evropske institucije. Ipak za sada Zapad nasavlja da deluje u skladu sa prethodnim stereotipima, razmatrajući Rusiju kao svog konkurenta. Otuda i neželja da se dogovara o osnovnim pitanjima na osnovu uzajamnih ustupaka i kompromisa.

Sitaciju koja postoji trenutno u odnosima Rusije i EU otvoreno je okarakterisao ovih dana ruski ministar inostranih poslova Seregej Lavrov: u čitavom nizu pravaca učestale su smetnje, između ostalog u radu na novim Bazičnom sporazumu. Po rečima Lavrova, predstavnici EU veoma žele da iznude od Rusije mnogo više ustupaka u poređenju sa onim o čemu smo se dogovorili sa EU prilikom stupanja naše zemlje u STO.