Ono što je u Rusiji zabranjeno, u Srbiji se nagrađuje

Ministarstvo kulture Ruske Federacije zabranilo je prikazivanje srbskog filma „Klip“ u bioskopima zato što se u njemu, po zvaničnom obrazloženju, prikazuju scene koje sadrže necenzurisane psovke, scene u kojima se upotrebljavaju narkotici i alkohol, kao i materijali pornografskog karaktera. Takođe, u filmu glume maloletnici, što je sve u suprotnosti sa normama ruskog državnog zakona «O zaštiti dece od informacija koje su štetne po njihovo zdravlje i razvoj».

Međutim, u Srbiji i na Zapadu se, sasvim suprotno, ovaj film hvali i nagrađuje najvišim nagradama. U pomenutom filmu su zastupljeni maltene svi poroci i pošasti savremenog doba. Radi se o maloletnoj srbskoj devojci koja živi u siromaštvu, u malom gradu u Srbiji, i razočarana je u sve. Ona se stidi svog neizlečivo bolesnog oca, prezire svoju majku i ne želi da joj pomaže u negovanju oca. Ne odlazi u školu, a učitelje smatra glupim. Prepušta se drogiranju, promiskuitetnom načinu života, i besciljno provodi vreme u izlascima. I sve vreme snima mobilnim telefonom svet koji je okružuje. Jednom rečju, glavna junakinja mrzi i samu sebe i celu srpsku stvarnost.

Kada je film nedavno prikazan na Međunarodnom Moskovskom festivalu, gledaoci su počeli da napuštaju salu, ne čekajući njegov završetak, čime su pokazali svoje neodobravanje prema takvim životnim stavovima koje ispoljava glavna junakinja. I gledaoci u Srbiji su hladno reagovali na takve scene sa samog društvenog dna.

Međutim, sasvim drugačije ocene su došle sa filmskih festivala koji se održavaju u Srbiji i u zapadnoj Evropi. Tako je do sada taj film dobio glavne nagrade u Briselu, Švedskoj, Rumuniji i Roterdamu, gde je ocenjen kao «energičan, iskren i pošten». Takođe je dobio nagrade i u Srbiji, kao na primer, na filmskim festivalima u Sopotu i Leskovcu. A u Novom Sadu, gde je film takođe nagrađen, organizatori festivala su naglasili da su dobili podršku Evropske filmske akademije i ocenu da su na dobrom putu.

Dakle, zašto su domaći i razni zapadni festivali u tolikoj meri oduševljeni ovim filmom, ako se publika prema njemu odnosi sa neskrivenim negodovanjem, pa čak i otvorenim gađenjem?

Ponešto na tu temu je nedavno rekao i proslavljeni svetski režiser Emir Kusturica. Pitanje ruskog novinara je glasilo - zašto u novim ruskim fimovima, a to se može odnositi i na ovaj srbski film, preovladava pesimizam? Na to Kusturica odgovara: „To je zato što ste vi pod jakim uticajem novog zapadnog filma. Zapadni mladi film je crnji od noći, i vi ga bezdušno kopirate. Holivud proizvodi filmove koji su poptuno van konteksta života. Uprošćeno rečeno, Holivud stvara smeće, ali je od svega najstrašnija činjenica da se to smeće na izvestan način transformiše u jednu celu ideologiju i to veoma opasnu.»

To što je primetio režiser Kusturica, primećuje i svaki gledalac koji se upustio u mentalnu avanturu gledanja filma «Klip». Pa ipak, bez obzira na negativno mišljenje publike, zapadni i domaći žiriji se utrkuju u hvalospevima filmu čiju okosnicu čini objektivno propagiranje narkomanije i samouništenja.

Na žalost, čini se da je veoma često osnovni kriterijum za vrednovanje savremenih umetničkih dela postalo upravo osporavanje tradicionalnih vrednosti. Zato je moguće da se danas obilato podstiče stvaralaštvo u kome se vređa i omalovažava većinski sistem vrednosti, a svako ko pokuša da zaštiti opštevažeća moralna načela – proglašava se protivnikom umetničke slobode.

U Srbiji u kojoj ne postoji ili se ne primenjuje zakon koji štiti decu od informacija koje su štetne po njihovo zdravlje i razvoj, a kakav postoji na primer u Rusiji, možete samo da nemoćno posmatrate kako se i dalje nižu nagrade i pohvale za filmove u kojima deca mrze svoje roditelje, učitelje, svoju prošlost i sadašnjost, i naravno, sama sebe.