Evropski bicikl se zaljuljao?

Na sastanku ministara inostranih poslova EU, otovrenom 25. juna u Luksemburgu, problem ekonomske i finansijske krize u zemljama zone evra i tema useljavanja novih stanara u zgradu jedinstvene Evrope ponovo je izbila u prvi plan. Istina, pozadina za diskusiju o tom problemu nije ni malo vesela.

Tako je Island u jednostranom poretku prekinuo pregovore o stupanju u EU. Ovo pitanje, izjavio je Rejkjavik, treba da se reši na opštem referendumu. U principu, to se znalo već unapred. Evropski skeptici u parlamentu koje predstavljaju snage desnog centra izjasnile su se za prekid pregovora o stupanju u EU. Istina, kako je izjavio komesar EU za pitanja proširenja i politiku susedstva Štefan Fjule, zvanični dokument tim povodom od vlasti Islanda u Evropsku komisiju za sada nije stigao.

Ipak, komentatori već nazivaju odluku Rejkjavika opasnim signalom za jedinstvenu Evropu. Ekonomski Island od 320 000 stanovnika, po mišljenju eksperata, nekakvu podršku za EU ne predstavlja. U velikoj meri šteta će imati politički karakter, pošto je ova severna zemlja bila proglašena u Briselu za uzor u poslu prevladavanja krize i poštovanja standarda evropske demokratije. Između ostalog iritiranost Evropske komisije neočekivanom odlukom islanskih političara u izvesnoj meri može da kompenzuje popuna glavno evropskog kluga koja se očekuje. Od 1. jula zakoniti član, 28. po redu, postaće Hrvatska.

Ipak i ovde ne izgleda sve veselo. Kako je primetio internet-portal Evronjuz, Hrvatska stupa u EU, umorivši se od nje. Na referendumu prošle godine samo 66% građana se izjasnilo za članstvo u jedinstvenoj Evropi. Uzrok je previše ishitreno sprovođenje reformi koje je propisao Brisel, što se negativno odrazilo na socijalno stanje stanovništva. Po svemu sudeći, izvodi zaključak list, pucanje čepova od šampanjca povodom stupanja Hrvatske u EU 1. jula, učesnici svečanosti će u Briselu slušati poslednji put. Ali bez obzira na sve, od kursa daljeg proširenja EU Brisel ne planira da odustane. Evropska komisija je već upozorila Island da ne namerava večno da čeka zvanično obaveštenje o prekidu pregovora i sa svoje strane preduzimaće neophodne mere. Kuda se kreće čuveni evropski bicikl dok se okreću njegove pedale? Rukovodilac odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov ima jednoznačno mišljenje.

- Smatram da hrvatska treba da postane poslednja zemlja koja stupa u EU, govori Belov. EU je previše glomazna struktura, domaće zadatke zemlje rade sa teškoćom. U skladu sa strategijom Evropa-2020. zadatak se sastoji u tome da integracija ide ne u širinu, već u dubinu. Treba sprovoditi strukturne reforme, činiti ekonomiju zemalja konkurentnijom.

Ipak, rezimira ekspert, EU ekonomskim realijama pretpostavlja politiku. O tome svedoče izjave bivšeg komesara EU profesora Univerziteta Evropeu Franfurtu na Odrri Gintera Ferhojgena u radijskom intervjuu:

- Proširenje EU je bilo za nas pored strateške neophodnosti i ekonomskih koristi, moralno-politički dug. Evropa je prvo zamišljena kao zajednički dom za sve narode. I taj princip moramo da pratimo.

Da li će moralno-politički dug pomoći evropskom biciklu da ne padne? Pedale mu se, po svemu sudeći, za sada okreću.

Oleg Severgin,