Kairski grafiti: glas protesta

Drevni egipćani bili su prvi koji su pre pet hiljada godina podigli slike na zidovima u rang visoke umetnosti. A mi smo danas prosto preuzeli štafetu – šale se mladi kairski umetnici, koji neumorno prekrivaju svojim crtežima slobodne zidove na gradskim ulicama.

Od samog početka Revolucije 25. januara zidovi kairiskih zgrada su procvetali od parola, političkih poziva, karikatura protivnika, rečima žalosti o poginulima u uličnim sukobima i njihovim portretima. Ovi mladi umetnici koji danas izlaze sa bojama, četkicama i sprejevima na ulice Kaira takođe ne žure da proslavljaju vladajući režim, sada već novi.

30. juni je prva godišnjica stupanja na dužnost predsednika Muhameda Mursija koji je izašao iz pokreta Muslimanska braća. Koje nove teme su se pojavile na u uličnim grafitima za proteklu godinu? Jedna od tema je, naravno, sam predsednik.

Govori Mohamed Gamal, student jednog od kairiskih univerziteta.

- Po meni Mursi za ovu godinu ništa nije učinio za zemlju. Mubarak je naravno bio loš predsednik, ali za vreme Mursija osećamo da nemamo predsednika uopšte. On samo putuje iz jedne zemlje u drugu. Šta je uradio za ovu godinu? Naša osećanja prenosimo ljudima preko ovih crteža.

Druga nova tema protestnih grafita su postala sama Muslimanska braća. Strašni čika sa karakterističnom brdom jedan je od stalnih likova uličnih panoa. Pristalice braće su poseban objekat za kritiku. Na jednom od crteža je scena koja predstavlja uličnu raspravu, koja započinje objašnjenjima ko je čiji. Veliki zli muškarac saopštava da je on iz „braće“. A ja iz revolucionara, odgovara mu tinejdžer.

Uoči masovnih marševa Mursijevih protivnika zakazanih za 30. juni, društvo je naelektrisano – i to se vidi po svežim grafitima. Ne samo onim na zidovima. Grupa mladih umetnika postavila je na trotoar jedne od najvećih kairskih ulica čitavu galeriju kartonskih plakata čiji je glavni smisao poziv da se izađe na ulice 30. juna.

Govori učesnik akcije Mohamed Abdula.

- Svi smo mi studenti. Mi smo iz raznih univerziteta, ali poznajemo se po drutšvenim mrežama. Ne krijemo da smo nezadovoljni aktualnom vlašću. Ali ne želimo da zaustavljamo vozove metroa ili da blokiramo puteve. Naša ideja je da u znak protesta učinimo nešto društveno korisno. Zato smo počistili i oprali pločnike trotoara, obojili ivičnjak a na samom trotoaru postavili naše plakate. Pozivamo sve da izađu na ulicu 30. juna i da izvedu marš protesta, pri tome, posebno povldačimo, isključivo mirno.

Ništa nemamo protiv Mursijeve ličnosti, ali Egipat je previše velika zemlja za njega. Nama se ne dopada to što njegova uprava deli narod na dva dela – pristalice i protivnike predsednika. Želeli bismo da kod nas u zemlji bude predsednik svih Egipćana, a ne samo svojih. Mir u društvu je ono što želimo.

Ali za sada je Kairo, kao i čitav Egipat, podeljen na dva dela. Na to podsećaju između ostalog i ulični grafiti – na kartonu i na zidovima zgrada. I jasno je da će ovaj idejni sukob trajati i posle 30. juna.

Amru Betljagi,