Profitabilna kriza

Otegnuta finansijska kriza u zemljama EU dovela je do porasta kriminala, saopštio je šef Evropola Rob Vejnrajt britanskom izdanju Fajnenšl tajms. Broj kriminalih organizacija u EU procenjuje se na 3600. Već prvih godina ekonomske recesije uvećan je promet sive ekonomije skoro dvostruko, do 2 milijarde evra. Neke kriminalne grupacije predstavljaju transnacionalne korporacije, pošto imaju predstavnike u 60 i više zemalja – svedoče eksperti Evropola. Tesna veza ekonomske krize i porasta kriminala nije novost.

Sada se falsifikuje sve: počev od lekova, namrinica i kućne hemije, pa do delova aviona, izjavljuju eksperti u referatu. Pri tome udeo falsifikata koji predstavljaju pretnju po zdravlje u ukupnomobimu falsifikovane robe skočio je sa 14,5% karakterističnih za tržište pre krize, do 28,6% 2011. godine. Treba još jednom podvući da opasna falsifikovana roba nisu samo namirnice, lekovi ili kućna hemija, već i delovi za automobile, avione, ili vojna tahnika. Oni za razliku od fabričkih mogu da otkažu u najnezgodnijem trenutku, istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert za konkuretno izviđanje Jevgenij Juščuk.

- Fabrički proizvodi se testiraju na kvalitet prilično ozbiljno, posebno ako su vojne namene. I visoka cena se opravdava tamo ne samo cenom razrada. Ona se određuje i time što određeni postotak ide u feleričnu robu i njena cena se ulaže u onu koja je puštena u promet. Osim toga, sama služba koja testira takođe košta. A kada dolazi falsifikovana roba ispada ruski rulet: može da ispadne uspešno, a može i da ne ispadne.

Ali falsifikovana roba samo je jedna strana kriminalne medalje. Kriminalni sindikati operativno su reagovali na nameru vodećih evropskih zemalja na čelu sa Velikom Britanijom i Francuskom da povećaju poreze u ime borbe protiv krize. Kao odgovor procvetale su razne crne i sive sheme poreskih mahinacija.

Rukovodstvo EU za sada samo gleda u stranu uglednih finansijskih luka kao što su Luksembrug ili Švajcarska. Vrlo je teško naterati ih da odustanu od različitih shema pokrića ili da u najamnju ruku dele informacije sa Evropom ili Evropskom komisijom. Istina, primer Kipra pokazuje da je EU u stanju da rešava dati problem, mada u razvoju kiparske situacije vidi se i određena politička komponenta, podsetio je Glas Rusije direktor ruskog fonda Centar za razvoj tržišta fondova Jurij Danilov.

- Moguće da je uzrok da se pokaže drugim ofšor zonama šta će sa njima biti. To što je Kipar postao prvi, ovde postoji svoja logika. Tamo je uglavnom ruski novac, očigledno ne najkvalifikovanijih investitora. Kipar je jedina ofšor zona EU. A u okviru EU niko neće trpeti ofšor.

Ali za sada obim sredstava koji se godišnje ulivaju u finansijske luke po skromnim ocenama već se približava cifiri od 10 triliona dolara. Situaciju za sada nisu mogle da prelome ni vanredne mere na nivou država, ni pokušaji pooštravanja zakonodavstva EU.

Petar Iskenderov,