Američki eksperti: upit Snoudena o azilu u Rusiji gest očaja

Tema Edvarda Snoudena, koja je očito znatno izgubila popularnost u američkim medijima, u petak je ponovo postala jedna od glavnih. Američki kanali su demonstrirali fotografije, snimljene prilikom susreta Snoudena s ruskim zaštitnicima ljudskih prava, a eksperti su predlagali svoje verzije - zašto je bivši pripadnik CIA odlučio da prekine ćutanje u tranzitnoj zoni aerodroma Šeremetjevo.

Većina analitičara SAD smatra da je to kod Snoudena gest očaja. Većina zemalja, kojima se on obratio, tražeći azil, odbila je da ga pruži. Međutim, zemlje Južne Amerike se čine nedostižnim, na aerodromu on ne može više da ostane. U intervjuu kanalu CBS bivši pomoćnik direktora FBI Džon Miler kaže:

- Postalo je očigledno da što duže Snouden pokušava da nađe azil, tim je složeniji taj zadatak, jer SAD koriste sva sredstva – potpredsdenik Bajden zove svetske lidere i predsednike Južne Amerike, diplomati različitih zemalja objašnjavaju, kakva je cena pružanja azila Snoudenu. On nema kud da se dene. To je pokušaj da izbegne zamku uz pomoć zaštitnika ljudskih prava.

Zvanični komentari vlasti su škrte. U Beloj kući su saopštili da se tema Snoudena razmatrala u telefonskim razgovoru Baraka Obame i Vladimira Putina. Detalji se ne iznose. Zvanični predstavnik Bele kuće Džej Karni prilikom konferencije za štampu ograničio se opštim frazama.

- Naš stav je poznat – mister Snouden je optužen za zločine. On mora da se vrati i odgovra pred sudom. Vodimo pregovore s različitim zemljama, uključujući Rusiju. Nije važno, kuda on želi da ide. Jedno mogu da kažem – pružanje od strane Rusije mogućnosti za javnu propagandu se kosi sa prethodnim izjavama Moskve o neutralitetu i tvrdnjama da vlasti ne mogu da ga ometnu da ostane u tranzitnoj zoni, kao i vlasti protiv toga da bi Snouden škodio SAD-ama. Istovremeno moram da kažem da ova situacija, prema našem mišlenju, ne sme da škodi odnosima naših zemalja.

Američki eksperti su dosta obazrivi u prognozama razvoja te situacije. Jedni politikolozi smatraju da bi Moskva volela da se otarasi glavobolje, poslavši Snoudena u Južnu Ameriku. Drugi ne isključuju da pružanje azila Snoudenu od strane Rusije može da bude odgovor na eventualno širenje spiska Magnitskog (o čemu je u četvrtak izjavila zvanični predstavnik Stejt departmenta SAD Viktorija Nuland). Pored toga u SAD-ama je popularna verzija da su ruski specijalni resori željni pristupa poverljivim dokumentima, koje je Snouden ukrao američkim specijalnim resorima.

Danas u SAD-u čekaju zvanično reagovanje ruskih vlasti. Inače, tema avantura Snoudena u Rusiji je mnoge umorila. Spremnost komjuteriste da ide u Venesuelu, Nikaragvu ili Boliviju – zemlje koje SAD ne smatraju demokratskim – potkopavaju kod publike njegov lik borca za građanska prava.

Rita Bolotska.