„Proton-M“ su upropastili automatika i ljudski faktor

Nesreća rakete-nosača „Proton-M“ je izazvala veliki odjek u naučno-tehničkim krugovima. Nezvanično se navode različite verzije onoga što se desilo: to su i preuranjeni start, i pomešane kleme na senzorima za ugaone brzine. Međutim, stručnjaci sumnjaju u sve verzije.

Raketa-nosač „Proton-M“ je zajedno s tri satelita GLONAS u dvanaestoj sekundi posle starta skrenula s trajektorije, zatim je iz creva pokuljao dim braon boje, došlo je do havarijskog isključivanja motora i raketa je eksplodirala raspavši se na delove. Povodom nesreće pokrenut je krivični postupak i započeta je istraga. Po jednoj od glavnih, ali zasad nezvaničnih verzija, za sve je kriv ljudski faktor: senzor ugaonih brzina je bio nepravilno montiran. Međutim, tačnost ove tvrdnje izaziva veliku sumnju kod akademika Ruske akademije za kosmonautiku „Ciolkovski“ Aleksandar Železnjakova:

- Prilikom startovanja rakete kontroliše se masa parametara kako bi let bio ujednačen i kako bi se njime moglo upravljati. Ako se pokazatelji ovih senzora ne podudaraju s onim što je uvedeno u sistem za upravljanje, sistem upravljanja treba nekako da parira ovom odstupanju: ili da varira snagu motora ili da upravlja volanima. Ako je ovaj senzor nepravilno montiran, sad se priča o takvoj verziji, sasvim je moguće da njegovi pokazatelji dovedu do nepravilnog rada sistema za upravljanje. To je navodno, uzrok, komisija ga još nije saopštila, već se radi o glasinama, zato što se takva neispravnost opreme otkriva još na zemlji i uopšte je nejasno kako je to moglo da se desi.

Isto tako nije jasno zbog čega se zapalio motor prvog stepena i zbog čega je iz creva pokuljao dim braon boje. Međutim, analitičar časopisa „Novosti kosmonautike“ Igor Lisov nije sklon da smatra dim znakom neispravnosti.

- Ako je raketa krenula sa starta, to znači da je vuča motora premašila 700 tona, koliko je teška. Krenula je normalnom brzinom. Čak se i na osnovu slike može suditi o tome da je u trenutku odvajanja od zemlje s motorima sve bilo u redu. Što se tiče braon dima, on se pojavljuje prilikom svakog lansiranja „Protona“.

S raketom „Proton“ se slična nesreća dogodila i 2010. godine. Tada je uzrok havarije tekođe bio ljudski faktor: u rezervoar za gorivo bloka za dobijanje ubrzana naliveno je tonu i po više oksidatora nego što je potrebno. O tome ko je kriv za ove neprijatne greške u kosmičkoj oblasti razmišlja Igor Lisov:

- Protoni se ne lansiraju samo za GLONAS, oni se koriste i u komercijalnim programima. I u toku poslednjih godina se zapaža vrlo loš znak. Komercijalna lansiranja su po pravilu uspešnija nego lansiranja u interesu države. Odnosno, broj nesreća u našem nacionalnom programu je zbog nečega veći nego u komercijalnim programima. I tu se ne radi o samom „Protonu“, već očigledno, o odnosu ljudi prema poslu koji obavljaju.

Šteta usled neuspešnog lansiranja iznosi preko 200 miliona dolara. Vlada Rusije posebno kontroliše istragu nesreće. U najskorije vreme treba da budu objavljeni rezultati istrage u kojima će biti naveden pravi razlog eksplozije rakete „Proton-M“.

Rita Ošun,