Na šta je otišao novac Berezovskog u Srbiji?

Da li može da bude tako da svaki put kad otvara bocu sa osvežavajućom mineralnom vodom Knjaz Miloš običan Srbin stavlja paricu u džep čoveka koji je u Rusiji bio optužen po takvim članovima kao što je pronevera, nevraćanje iz inostranstva sredstava u stranoj valuti i premašivanje službenih ovlašćenja?

U utorak mediji su saopštili da su srpske vlasti, na zahtev generalnog tužilaštva RF, zamrzle imovinu preduzeća koja pripadaju sada pokojnom oligarhu Borisu Berezovskom. Reč je o kompanijama proizvođačima mlečnih proizvoda, bezalkoholnih napitaka, slatkiša, koje poseduje investicioni fond Salford. Ali već narednog dana posle pojave informacije u medijima, zvaničnu izjavu je dao apelacioni sud u Beogradu: odluka suda prve instance o zamrzavanju je ukinuta, slučaj je poslat na ponovno razmatranje. Kako je izjavio za srpsku novinsku agenciju direktor uprave za sprečavanje pranja novca Aleksandar Vujačić, imali smo posredna saznanja o vlasništvu Berezovskog u tom investicionom fondu, ali ta saznanja nisu dokazana.

Drugim rečima, potvrde da su se firme u Srbiji kupovale upravo od novca odbeglog oligarha sada odgovarajuće strukture ne poseduju. Ali da li su prevremeni razgovori o „sprskoj imperiji“ Berezovskog u vrednosti od 300 miliona evra i vezama sa srbskim tajkunima kao što je na primer Milan Beko, koga eksperti nazivaju partnerom Salforda? Milovan Brkić, glavni urednik izdanja Tabloid koji se određuje kao List protiv mafije, tvrdi da je Berezovski u Srbiji finansirao kampanju Demokratske stranke koju je vodio Boris Tadić, sada bivši predsednik Srbije.

- On je želeo da pomogne Demokratskoj stranci, koja je imala anti-rusko raspoloženje i stav protiv zaključenja naftnog sporazuma. Istražujući ovu temu, koja je u to vreme bila tabu u Srbiji, ja sam napisao ovaj članak na osnovu informacija koje sam dobio iz različitih izvora, koji su uglavnom bili relevantni jer su pratili rad gospodina Berezovskog. Bio sam iznenađen koliko je novca gospodin Berezovski uložio u Srbiju, verovatno smatrajući da ako dovede u pitanje srbsko- ruske odnose, da će se na taj način osvetiti ruskim vlastima.

Njegov investicioni fond Salford davao je i šakom i kapom novac srbskim tajkunima i političarima koji su za uzvrat njemu prodavali strateška preduzeća za relativno mali novac. U upravne odbore je postavljao ljude koji su bili inkorporirani u srpsku vlast i tako je preko njih ostvarivao i politički uticaj na odnose Srbije i Rusije. Pretpostavljam da je vlada tadšnjeg predsednika Vojislava Koštunice, koji je bio veoma naklonjen saradnji Srbije i Rusije, i oborena da bi se dovela ponovo vlast Demokratske stranke.

Teško da ćemo u skorije vreme saznati da li su zaista pare Berezovskog išle na „demokratizaciju“ Srbije na Tadićev način. Ne zna se kada će biti utvrđena, ako uopšte bude utvrđena, pripadnost srbskih kompanija sada pokojnom oligarhu. Ipak već sada postoji jedan momenat koji zbunjuje – „prelomljena“ hronologija događaja. Zahtev je Rusija predala 2012. godine, pre smrti Berezovskog. Srbska stranka Dveri još tada je obratila pažnju na ovu činjenicu, ali kako tvrdi jedan od rukovodilaca Dveri, Srđan Nogo, našle su se snage koje su na sve načine pokušavale da otegnu proces.

- Još kada je stigao zahtev iz Rusije i kada je on dostavljen na odlučivanje nadležnom sudu, mi smo imali podatak da će sud vratiti taj zahtev kao nedovoljno razumljiv, kao i da će u tom periodu Boris Berezovski pokušati da izvrši promenu vlasništva nad tom imovinom i upravo se tako i desilo.

Takođe, imali smo informaciju da su se, od trenutka kada je stigao taj zahtev, određeni krugovi u Srbiji našli u panici i pokušali, a i dalje pokušavaju, da sve načine da spreče da se postupi prema pravnim propisima.

Zaista čudno. Samo zamrzavanje aktiva je bilo naloženo 11. jula. Saznali smo o tome iz medija u utorak. A odluka apelacionog suda je usledila 14. avgusta. Saznali smo za to nedelju dana kasnije...

Timur Blohin,