Budite oprezni: U Srbiji primećena čudna bela vlakna koja padaju sa neba

On navodi da se vlakna već izvesno vreme pojavljuju u Loznici i širem prostoru i to uglavnom pri lepom vremenu:

„Ja i prijatelj smo mislili da je u pitanju paukova mreža, međutim ne postoji pauk koji plete mrežu ove gustine i dužine, bar ne u Srbiji. U pitanju su vlakna duga i po nekoliko metara.“

A. P. je postao još sumnjiviji kada su odneli vlakna na analizu i kada su im javili da su vlakna izgubljena…
„Pokušali smo da odnesemo vlakna na analizu, međutim tamo su izgubljena pa nismo ništa saznali“, kaže A. P. i dodaje:

„Da napomenem samo da vlakna na fotografijama predstavljaju krupnije „komade“. Velika većina je tanja od milimetra i veoma ih je teško fotografisati. Inače vlakana ima svuda, po usevima, dečijim igralištima, po čitavom gradu i šire. Sasvim je izvesno da manje komade i udišemo.“

O belim vlaknima smo pitali Nikolu Aleksića, direktora Ekološkog pokreta Novi Sad koji već godinama unazad upozorava stanovništvo da ove i slične pojave nisu ni malo bezazlene već naprotiv.

„Te paučinaste niti su veštačke tvorevine sastavljene na bazi fiberglasa nanotehnologijom i nikako se ne bi smele dodirivati golim rukama, čak i ako padnu na odeću. Prinete otvorenom plamenu namotane na štapić teže se pale (u odnosu na pravu paučinu koja se topi i vrelim vazduhom). Kada se ipak upale sagorevaju plavičastim plamenom i proizvode visoku temperaturu, slično sagorevanju stiropora“, navodi Aleksić kako i na koji način se može utvrditi razlika između obične paučine i belih vlakana, i dodaje:

„Čestice tih niti se mogu uneti u organizam udisanjem, preko vode i hrane, preko kože otvorenih delova tela, a kada se unesu u telo, one se međusobno spajaju koristeći bioelektricitet živog organizma praveći niti na granici veštačkog života koje mogu osvojiti ceo organizam, ući u CNS menjajući svest čoveka ili izlaziti kroz kožu stvarajući masivne rane (lezije) zbog kojih osoba pogođena time izgleda kao da je prekrivena ribljom krljušti.

izgleda kože medicina je to nazvala ribljom kožom (dermatitis ichtiosa) ne objašnjavajući uzrok toj pojavi, ili po autoru koji je prvi opisao prvi opisao tu bolest i objasnio nastanak, Morgelons-ova bolest.“