Dveri: Pod hitno doneti zakon o zaštiti prezaduženih porodica!

Tim zakonom bi se predvidelo izuzimanje od izvršenja porodičnog mesta stanovanja (kuće ili stana), kao i osnovnih prihoda za život. To znači da niko, pa ni privatni uterivači duga koji se sudskim izvršiteljima nazivaju, ne bi mogli da isteraju porodicu na ulicu zbog namirenja duga. Tim zakonom ne bi moglo da se desi da građani bukvalno umiru od gladi zbog konfiskovanja imovine i oduzimanja minimalnih prihoda neophodnih za golo preživljavanje što se danas u Srbiji sve češće dešava.

Suština ovog predloga zakona koji Dveri predlažu je da se teret krize ravnomerno raspodeli i na dužnike i na poverioce, a ne samo na dužnike kao što je danas slučaj.

Najveći poverioci u Srbiji danas su strane banke, koje su u prethodnom periodu bile     glavno sredstvo za slabljenje ekonomije i osiromašenje građana. Treba podsetiti da su strane banke iznosile iz Srbije milijarde evra svake godine i ostvarivale enormne profite kao što su držale kamate koje su najveće u Evropi.

Zato - i banke moraju da preuzmu odgovornost i da ponesu svoj deo tereta ekonomske krize.

Dveri se, kroz predlog ovog zakona, zalažu za uvođenje institucije ličnog stečaja.

Srbija je poznavala lični stečaj još od sredine 19. veka. Još je 1873. godine bio usvojen Zakon o narodnom blagostanju po kome „pet dana zemlje“ (podrazumeva se zemlja koja se može preorati za pet dana rada), kao i kuću sa zgradama i placem od jednog dana oranja, niko i ni u kom slučaju nije mogao prodati - ni država, ni zajmodavac, ni sam vlasnik. Zakonom je, dakle, bio utvrđen neotuđivi agrarni minimum koji je seljak mogao da obradi za šest dana oranja i koji mu niko nije mogao oduzeti!

Poslednji je čas da se donošenjem zakona o zaštiti prezaduženih porodica koji Dveri predlažu negativne posledice delovanja sudskih izvršitelja preduprede i građani spasu dužničkog ropstva.

Ideja vodilja za donošenje ovoga zakona mora biti zaštita ljudskog dostojanstva i institucije porodice, koje predstavljaju veću vrednost od ekonomske koristi ili troškova.

Izuzimanje od izvršenja dalo bi stečajnim dužnicima privilegiju da zadrže određenu imovinu, iako su njihovi poverioci ostali nenamireni. Ako se dužniku oduzme sve što poseduje, on ne može biti produktivni član društva, već postaje socijalni slučaj na teretu države. Pravo izuzimanja obezbeđuje dužniku imovinu neophodnu za fizički opstanak, štiti dostojanstvo i kulturni identitet dužnika, omogućuje njegov finansijski oporavak i da opet zaradi dohodak, a dužnikovu porodicu štiti od osiromašenja.