Južni tok nije „prljavi biznis“ nego čista zarada

Ako još ponekad u Srbiji kao eho starih vremena čujete dotrajali ideološki poklič da „Evropa nema alternativu“, onda bi trebalo da se zapitate kako to da predsednik mađarskog parlamenta tvrdi suprotno.

Takođe, ako vam se u medijskoj galami učini da je Srbija zaista nemoćna da bilo šta preduzme povodom izgradnje „Južnog toka“ sve dok se na ozbiljnim licima briselskih komesara ne pojavi grimasa odobravanja, onda ponovo ne bi bilo zgoreg skrenuti pogled ka severnom susedu koji je odlučio započeti izgradnju tog gasovoda zaobilazeći pravila Evropske unije.

Dakle, nakon snažnog evropskog pritiska na Mađarsku da je prinudi na odluke koje su štetne po njene državne interese, kao što je odustajanje od realizacije gasovoda „Južni tok“, u mirnoj panonskoj ravnici, kako se videlo, nisu slegli ramenima sa ravnodušnom konstatacijom da „šut ne može sa rogatim“, nego je šef tamošnjeg parlamenta Laslo Kever za trenutak pokazao da zaista nosi genetski materijal Atile Hunskog, zvanog Bič Božji, s obzirom da je pre nedelju dana Briselu poručio doslovno sledeće: „Mađarska može napustiti Evropsku uniju ako Brisel bude određivao kako moramo upravljati našom zemljom“, pri čemu je dodao da bi u takvom „košmarnom scenariju“ bili prinuđeni na radikalno rešenje, što sve zajedno znači da za Mađarsku i njene najviše zvaničnike - Evropa itekako ima alternativu.

A kada je reč o mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, on je takođe potvrdio da je odlučan u tome da se pristupi izgradnji „Južnog toka“, rekavši da „gas mora da stigne u Mađarsku“, zbog čega je parlament u Budimpešti izglasao zakon koji to omogućava, uprkos pridikama Brisela i sasvim ignorišući apel Viktorije Nuland, visokog američkog diplomate, koja je povišenim tonom doviknula preko okeana da se „prekinu sklopljeni prljavi poslovi“ u vezi „Južnog toka“, kako ih je bukvalno nazvala. Pa ipak, u Mađarskoj su pokazali da ne misle tako i da će braniti svoj stav, ako bude trebalo i po cenu izlaska iz Evropske unije koja im nameće štetna rešenja, što su inače reči koje se teško ili nikako ne mogu čuti na drugim prostorima, iako ruski gasovod ima isti značaj i za recimo srpsku ekonomiju, jer valjalo bi se podsetiti da će taj navodni „prljavi biznis“ donositi „čistu zaradu“ Srbiji koja se meri stotinama miliona dolara godišnje i omogućiti sigurno snabdevanje gasom za domaće potrebe.

I zato, kada se od severnog suseda glasno i bez uvijanja čuje argument koji je u potpunoj saglasnosti sa principima na kojima funkcioniše zdrav razum, a koji glasi da su „Nemci već izgradili gasovod Severni tok, te sada i Mađari samo žele to isto, i ništa više od toga“, onda se postavlja opravdano pitanje da li i Srbi žele da budu ravnopravni sa Nemcima i Mađarima, koji su izgleda zbog izgradnje „Južnog toka“, kako reče šef njihovog parlamenta, spremni u košmarnom scenariju i da napuste Evropsku uniju ako Brisel bude određivao kako moraju upravljati svojom zemljom. Drugim rečima, to znači da se od njih ne može dobiti samo recept za ukusan gulaš, nego i za očuvanje vitalnih interesa.

Ratko Paić,