Da li će referat IAEA predstavljati prepreku za „šestorku“ i Iran?

Predstavnici Irana i „šestorke“ međunarodnih posrednika u pregovorima o iranskom nuklaarnom problemu u glavnom gradu Omana, Maskatu, zasad nisu postigli bitniji napredak. Istovremeno, nije se desilo ništa što bi predstavljalo povod za zabrinutost, izjavio je zamenik ruskog ministra inostranih poslova Sergej Rjabkov, koji je učestvovao u još jednoj rundi pregovora. Diplomata veruje da sporazum između Teherana i „šestorke“ može biti potpisan do 24. novembra, premda ne isključuje mogućnost produženja pregovora.

Stručnjaci su se zamislili nad tim da li na perspektivu zaključivanja sporazuma može da utiče novi referat IAEA, čiji su detalji procureli u štampu. Sudeći po ovim informacijama agencija smatra da Teheran još uvek nije objasnio niz pitanja koja se odnose na njegovu verovatnu vojnu delatnost u nuklearnoj oblasti, za koju se pretpostavlja da se dešavala u prošlosti. Odlučeno je da Teheran ova pitanja posebno razmotri s agencijom, ali posle 24. novembra.

Drugim rečima, sumnje u isključivo miran karakter iranskog nuklearnog programa nisu do kraja otklonjene i to se neće desiti do ključnog datuma. Dakle, da li se sporazum koji Teheran planira da potpiše sa „šestorkom“ automatski odlaže? Predstavnik SAD u IAEA Laura Kenedi (Laura Kennedy) je izrazila mišljenje da u svakom sporazumu između „šestorke“ i Irana treba da bude navedeno da IAEA nema pitanja u vezi s tim.

Međutim, ovakvo tumačenje situacije izaziva sumnju mnogih stručnjaka. Jasno je da zaključci novog referata IAEA neće dovesti do uspostavljanja atmosfere s više poverenja u dijalogu Irana i „šestorke“. Međutim, ovo ipak nije direktno vezano za temu pregovora.

IAEA pregleda iranske objekte, a takođe ispituje da li su se Iranci bavili nedozvoljenim istraživanjima u nuklearnoj sferi. „Šestorka“ razmatra sadašnju i buduću nuklearnu delatnost, ističe direktor Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev:

- U „Zajedničkom planu aktivnosti“ predviđena su dva pravca. Prvi predstavljaju kontakti Irana i „šestorke“, odnosno posrednika za regulisanje krize. A drugi – odnosi Irana i IAEA. To je učinjeno kako bi se podelile nadležnosti. Zato što postoje nadležnosti Saveta bezbednosti UN i za njihovo ukidanje je potrebna odluka IAEA. I jednostrane sankcije koje su „vezane“ za niz zemalja „šestorke“.

Međutim, po rečima stručnjaka, osnovu za neke zahteve IAEA prema Iranu da objasni ova ili ona pitanja predstavljaju tajni obaveštajni podaci SAD. Agencija ih ne prenosi Iranu, a on kaže da su u tom slučaju zahtevi nezakoniti. Tako se pojavljuju nerešena pitanja o kojima se govori u referatu. Dobija se začarani krug, zbog kojeg IAEA ne zatvara iranski nuklearni „dosije“. Stoga Iran ostaje pod teretom ograničavajućih mera UN.

Sa svoje strane, postoji i drugi problem: u praksi se teško može ispuniti zahtev Irana za ukidanje jednostranih sankcija SAD, za koje on traži da se sve ukinu odmah. Pre svega, zato što je njihov veći broj uveden zbog različitih događaja i nema veze s nuklearnim programom. Na primer, Amerikanci su još 1980. godine prema Iranu uveli ograničenja zbog podržavanja organizacije „Hezbola“ koja se u Americi smatra terorističkom.

Međutim, ovaj problem bi mogao da se reši, ukoliko bi Vašington to želeo, smatra stručnjak:

- Kad bi SAD dostavile detaljan plan za ukidanje sankcija Iran bi pristao na mnogo toga. Međutim, one nemaju nameru da dostave takav plan. Ako se sankcije prema Iranu nastave, problem neće biti rešen.

Stručnjak vidi dva moguća scenarija. Ili će do 24. novembra „šestorka“ i Teheran potpisati okvirni sporazum bez jasnog mehanizma za ukidanje ili ublažavanje jednodstranih sankcija. U dokumentu će u opštim crtama biti istaknuta spremnost SAD da idu putem njihovog ublažavanja.

Ili strane ni o čemu neće uspeti da se dogovore. Tada će produžiti „Zajednički plan aktivnosti“, na primer, na godinu dana. I pregovarački proces s elementima cenkanja i pritisaka će se nastaviti.

Boris Pavliščev,