Marin Ketuza: „hladniji rat“ je počeo i RF u njemu pobeđuje

Svetska dominacija u skoroj budućnosti će se obezbeđivati preko kontrole i upravljanja energetskim tržištem, a Rusija u toj borbi pobeđuje, izjavio je glavni strateški analitičar u oblasti energetike i investicija istraživačkog analitičkog centra Casey Research Marin Ketuza u intervjuu izdanju The Energy Report.

Ketuza smatra da počinje epoha „hladnijeg rata“ " (The Colder War).

„To je duga bitka, kao i prvi hladni rat, ipak u „hladnijem ratu“ će sudnji dan naftnog dolara biti odlučujuća bitka. I pobediće oni koji investiraju u energetsko tržište“, smatra on.

Prema mišljenju eksperta, glavne sukobljene strane u novom hladnom ratu su Rusija i zemlje, kao što je Kina, s jedne strane i SAD sa svojom svetskom hegemonijom, s druge strane. Uz to, države BRIKS su već bacile izazov finansijskoj dominaciji Zapada, formirajući svoj devizni fond – alternativu MMF i Svetskoj banci. Zajedno sa Rusijom, lokomotiva tog saveza energetskih tržišta je i Kina, koja će do kraja 2014. godine postati najveći potrošač energetskih resursa u svetu.

Analitičar važnu ulogu pripisuje i zemljama severne Afrike i Latinske Amerike. Prema njegovom mišljenju, to su regioni sa ogromnim energetskim potencijalom, koji čeka svoj izlazak na svetsko energetsko tržište, ali ima problem zbog nedostatka sredstava potrebnih za istraživanje i proizvodnju energenata. Tržište severne Afrike je vrlo perspektivno, mada u dugoročnoj perspektivi, posebno za Rusiju i Kinu, jer zapadne kompanije i investitori odlaze, plašeći se ogromnog rizika zbog turbulencija u državama tog regiona. Rusija i Kina su već postale prioritetni investitori i vodeći konkurenti Zapada na severnoafričkom energetskom tržištu. Na primer, Kina je usvojila strategiju investiranja u energetske kompanije severne Afrike na rok od 50 godina, za razliku od zapadnih kompanija koje planiraju investicije samo za sledeći kvartal.

Ketuza je rekao da, za razliku od SAD, Rusija i Kina ne razmatraju svoju politiku kao težnju ka globalnoj hegemoniji, njihova dejstva su realizacija i afirmacija svojih nacionalnih interesa uz pomoć zajedničkih napora.

Razliku između prvog hladnog rata i „hladnijeg rata“, ekspert vidi u tome da u prvom ratu ni Kina, ni nova tržišta nisu imali tako važnu ulogu, kao sada. Danas su se Kina i druge zemlje u razvoju, koje se ne slažu sa režimom SAD, ujedinile s Rusijom u borbi protiv Novog svetskog poretka SAD.

Predsednik Rusije Vladimir Putin predstavlja figuru globalnog otpora SAD i svet je na to obratio pažnju 2013. godine, kada je ruski lider čvrsto i uporno branio svoju poziciju povodom sirijske krize.

Rusija i Kina su imale jedinstvenu poziciju u Savetu bezbednosti UN po pitanju Sirije, Ukrajine, Islamske države. Sankcije, koje je Zapad uveo Rusiji, nemaju značaja ni za Kinu, ni za države OPEK. Sankcije su faktički postale faktor zbližavanja Rusije i Kine, a to će se Evropi vratiti kao bumerang.