Gas iz škriljaca i špijunomanija Zapada

Londonski list Fajnenšl Tajms pronašao je „ruku Moskve“ u srcu EU.

Pažnju zapadnih medija privukle su demonstracije koje su primorale da američka kompanija Ševron prekine svoju delatnost u Bugarskoj, Rumuniji i Litvarniji. Ovi protesti nosili su masovni karakter i naterali su bugarsku i rumunsku vladu da raskinu sporazume sa američkom naftnom kompanijom za razradu šrkiljačnih nalazišta. U Litvaniji situacija se razvijala malo drugačije. Tamo su eksperti Ševrona odbijali da ispune poreske zahteve litvanske strane, kao i da finansiraju razvoj regiona u kojima je bilo planirano izvođenje ekološki opasnih radova.

Pre toga u Poljskoj američka kompanija EksonMobil takođe je prekinula sve soje projekte iz škriljaca zbog njihove neefektivnosti. Finansijska neosnovanost projekta uz ekološku opasnost po region – evo šta je u stvari dovelo do tako žalosnog rezultata po američku stranu u navedenim zemljama Centralne i Istočne Evrope.

Uvrede i razočaranja Ševrona i njihovih kolega mogu da se shvate: ipak je reč o gubitku značajnog segmenta tržišta. Ipak na Zapadu su odlučili da odu još dalje i faktički izgradili su čitavu špijunsku konstrukciju, koja je obuhvatila mal te ne čitavu Centralnu i Istočnu Evropu. Protesti protiv projekata iz škriljaca u Bugarskoj stvar su proruskih medija, plaćenih u Moskvi. Oni su organizovali 2013. godine ostavku bugarskog kabineta Bojka Borisova – radi čega su finansirali krajnje desnu partiju ATAKA. Istina, konkretni razlog antivladinih demonstracija tada je bilo povećanje komunalnih taksi. Ali i to nije prepreka za zagovornike špijunomanije. Očigledno poskupljenje računa je takođe platila Rusija. Ukupna suma novca koji je stigao u Bugarsku, prema verziji zapadnih medija, dostigla je najmanje 20 miliona dolara.

U Rumuniji takođe nije prošlo bez „ruke Moskve“. U rumunskom parlamentarnom komitetu za poslove industrije kažu da je Gasprom tobože izgubio 82 miliona dolara na organizaciju kampanje protiv škriljačne revolucije u Evropi, ali odakle su stigle ove i slične cifre, nisu u stanju da preziciraju.

Ne čudi što sami „korisnici“ ruskih miliona kategorički odbacuju slične optužbe. Šta je karakteristično: protesti u Bugarskoj, Rumuniji i Litvaniji dešavali su se 2012-13. godine, ali o ruci Moskve počelo je da se govori tek sada – u jeku novih diskusija o energetskoj bezbednosti u Evropi i sudbini američkih škriljačnih projekata. Oni postaju još manje rentabilni u uslovima pada cena nafte. To je samo pojačalo sumnje u sposobnost američkog gasa iz škriljaca da zameni ruske energente u Evropi. Jer situacija u SAD i EU u tom pogledu se razlikuje – istakla je u razgovoru za Rosiju sevodnja ekpsert Instituta za strateška istraživanja Svetlana Meljnikova.

- Situacija u Evropi povodom razrade nalazišta gasa iz škriljaca veoma se bitno razlikuje od situacije u SAD. U Evropi do nedavno nisu izvođeni specijalizovani radovi koji se tiču izviđanja upravo gasa iz škriljaca. A ovde postoje veoma bitne tehnološke razlike. Gas iz škriljaca treba istraživati sasvim drugačije, nego tradicionalnu naftu i gas. U SAD odgovarajući radovi su bili započeti ranije i vođeni mnogo intenzivnije. Ali i tamo određenosti u suštini nema.

U samim SAD takođe jačaju pozicije protivnika takozvane revolucije iz škriljaca. Prema referendumu održanom u teksaškom gradu Denton o eksploataciji gasa iz škriljaca metodom frekinga 59% je glasalo za zabranu datom metoda zbog toga što on nanosi veliku štetu životnoj sredini. Prateći logiku Fanenšl Tajmsa i Njujork Tajmsa, protvnike gasa iz škriljaca u Teksasu je nesumnjivo takođe finansirala Rusija.

Petar Iskenderov,