Štampa kao izvor histerije

Ukrajisnka štampa složno, kao po komandi, prestala je da daje informacije – ona operiše likovima, „neophodnim“ vlastima predstavama i kategorijama ideološke svrsishodnosti.

Formira paralelni svet koji malo podseća na realnost, i u kojem jednostavno nema mesta objektivnosti, isto kao ni polifonije mišljenja i pogleda na jednu istu datost. Novinari su prestali da vrše svoju direktnu funkciju – da upoznaju ljude sa događajima. Oni su ostrašćeno počeli da se bave mitotvorstvom. I najupečatljivije se to ispoljava u osvetljavanju takozvane antiterorističke operacije u Donbasu.

U svakodnevnom režimu u vodećim ukrajinskim medijima pojavljuje se na desetine i na stotine „saopštenja“ o koncentraciji, kretanju vojske na granici sa Ukrajinom, o prebacivanju odreda na njemu teritoriju, artiljerijskim i vazdušnim napadima na položaje Oružanih snaga, nacionalne garde i dobrovoljačkih kaznenih odreda Ukrajine. Intrenet-resursi, stubci u štampi šarene se od naslova o beskrajnim verolomnim upadima Rusije na teritoriju nezavisne zemlje, koja jednom nogom stoji u svetloj, radosnoj i bezbrižnoj evropskoj sutrašnjici. Televizija i radio su u avangaradi ovog, da tako kažemo, procesa. Dobrovoljačke snage Donbasa nazivaju „rusko-terorističkim jedinicama“. Čak su specijalni termin izmislili. I očigledno smatraju ga uspešnim i vrlo kreativnim. Ako slušate lokalne medije, u Donbasu i na ruskoj teritoriji koja se sa njim graniči već se nalaze milioni krvožednih „ruskih vojnika“ koji nemilosrdno uništavaju „blagorodne ukrajinske vojnike“, kako se izrazio jedan od glavnih političara ove zemlje, ptić majdanovskog gnjezda.

Isto se tiče i pogibije civila. Ispostavilo se da takozvani proruski separatisti i vojnici iz same Rusije nanose udare po stambenim kvartalima Donjecka i Luganska, bespoštedno ubijaju starce i decu, među kojima mogu da se nađu njihovi prijatelji i rođaci. A sve kako bi zatim optužili ustanike za genocid. Šta da se kaže, ovi teroristi i separatisti su prave zveri. Ton u čitavoj toj priči diktira sama vlast. Od prvih lica države već mnogo puta smo čuli zvanična saopštenja o upadu Rusije u Ukrajinu. Šta više, ove izjave su postale banalne, na njih su počeli da se navikavaju i mlako da na njih reaguju. I tu je uloga štame prosto neprocenjiva. Ona drži društvo u napetom stanju, ne dozvoljava da padne temperatura antiruske histerije. Ne daj bože da se ljudi zamisle koga su doveli na vlast i šta ih očekuje u doglednoj budućnosti. Zato sva pažnja javnosti treba da se koncentriše na spoljnu opasnost.

Ali ovakva informaciona produkcija ima i drugog potrošača – Zapad. Ukrajinska ekonomija naglo i neizbežno pada, i računa se samo na pomoć dobrih čikica iz Amerike i Evrope: možda daju neku paru. A to znači, biće grejanja i nešto da se pojede. Ali kako bi oni dali neku paru, a možda i više, treba iskočiti iz svoje kože i nastaviti demonizaciju Rusije. Otvorena laž i falsifikacije tu su obavezni pomoćnici. Time se i bavi aktualna ukrajinska takozvana štampa, koja je preuzela samo jedno pravilo. Njega je formulisao u Bazilio u Seviljskom berberinu: klevetajte, klevetajte, nešto će ostati!

Pavel Ivanov,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut