Život na Krimu posle referenduma

„Vidim da se na italijanskoj televiziji mnoge stvari jednostavno prećutkuju. Ovde ima toliko laži o Krimu i gradu od federalnog značaja Sevastopolju!“ - ove reči su preuzete iz pisma jednog od naših slušalaca po imenu Aleks. S jedne strane, piše on, ljudi se raduju povratku kući, sa druge poluostrvo preživljava težak prelazni period. Kako u stvari stoje stvari na Krimu nakon što je tamo 16. marta bio održan referendum o samoopredeljenju?

Kako bismo se malo razabrali u tome šta se sada dešava na poluostrvu, obratili smo se Aleksu Martineliju, momku koji je pola Italijan, pola Rus i koji živi u Sevastopolju.

Reci, kada si doputovao na Krim?

- Prvi put, to je bilo pre deset godina, kada je Krim još bio u sastavu Ukrajine. Veoma dobro pamtim to vreme: cene su bile vrlo niske, i osećao sam se kao bogataš. Posle referenduma hteo sam da se vratim na Krim i u aprilu sam tamo proveo mesec dana. Zatim sam na izvesno vreme otputovao u Italiju, ali ubrzo sam se vratio ovde i od 5. septembra stalno živim ovde.

Sevastopolj je istorijski ruski grad, koji je procenat ruskog stanovništva sada ovde?

- Opšte je poznato da trenuto Rusi u Sevastopolju čine 95% stanovništva. Bez obzira na neke negativn epromene koje su se desile ovde, ljudi su vrlo srećni. Oni veruju da će na kraju krajeva sve biti dobro. Istina, sada vidim više srećnih ljudi. Sevastopolj je grad-heroj, meštani su videli mnogo teškoća u svom životu.

Kako se živi u Sevastopolju posle referenduma? Kakvo je raspoloženje ljudi, njihovih prijatelja i suseda?

- Neki su raspoloženi samo optmistički, drugi ne. Oni koji su se ranije bavili biznisom, poštovali ukrajinske zakone, sada su se našli u vrlo teškom položaju. Kao što se zna, Ukrajina je vrlo korumpirana zemlja, neki moji prijatelji su imali ovde svoj biznis na Krimu, mogli su da ne plaćaju poreze, ali sada im je loše, zato što su počeli da važe ruski zakoni. Ne prođe ni dan da se ne zatvore preduzeća. Kada prođeš ulicom vidiš mnogo zavorenih picerija i prodavnica. Mnogi odlaze u Ukrajinu da nastave biznis.

Penzioneri i državni službenici, naprotiv, počeli su da žive bolje, zato što je država uvećala plate i penzije. Koliko shvatam, sada je najozbiljniji problem stambeni: zaista, ovde košta 300, 400 evra mesečno da se iznajmi mali stan. Pri tome, prosečna mesečna plata građanina sevastopolja iznosi 150-200 evra. Zar se može od tih para iznajmiti stan?

- Naravno da ne.

A posle referenduma cene su verovatno još više skočile?

- Još kako! Kada je Krim bio u sastavu Ukrajine, stan je mogao da se iznajmi za maksimalno sto evra mesečno. A sada za čitavih 300 evra.

Šta ti misliš o tome što su pisale i pišu italijanske novine o Krimu i refrendumu?

- U poslednje vreme prosto ništa ne vidim o Krimu u italijanskoj štampi. Pa i u radijskim i televizijskim emisijama ništa o tome ne govore. Moji prijatelji Italijani pitaju kako ovde živimo pod okupacijom. Na Zapadu ljudi su prosto uvereni da nas je okupirala Rusija.

A u stvari?

- Slušaj, kako mogu Rusi da okupiraju Ruse? Kažem da Rusi ne mogu da okupiraju sami sebe. Sevastopolj je uvek bio ruski, čak kada je još bio u sastavu Ukrajine. Ov de su bile ukrajinske škole, ali ljudi nisu hteli da uče ukrajinski. Imam ovde mnogo ruskih prijatelja koji su odrasli u Sevastopolju i niko ne govori ukrajinski, pa i ne razume ga.

Da li imaš neke statističke podatke o tome koliko ljudi govori ruski?

- Mislim da 99% meštana govori isključivo ruski. Znam samo jednog čoveka koji govori ukrajinski, ali on nije iz Sevastopolja.

Ti bi hteo nešto da dodaš?

- Bez obzira na sve, ja verujem u našu dobru budućnost sa građanima Sevastopolja. Nadam se da će vremenom Krim ipak priznati Zapad.

Želim da kažem sledeće: na Krimu je divno živeti: ovde j emore, mnog sunca. Pozivam Italijane na Krim da vide sve svojim očima. Sami ćete videti da nikakve okupacije ovde nema, ali postoje samo privremene teškoće, koje će pre ili kasnije biti rešene. Jednom reči, pozivam sve Italijane na Krim!

Tatjana Santi,