Letonija blokirala izložbu o Holokaustu u Parizu

Stalno predstavništvo Letonije u UNESKO-u otkazalo je izložbu "Ukradeno detinjstvo". Žrtve holokausta očima maloletnih zatvorenika nacističkog koncentracionog logora Salaspils, koja je trebalo da bude otovrena u štabu organizacije krajem januara.

Data odluka letonske strane objašnjena je na sledeći način: izložba tobože može da ošteti imidž Letonije u vreme njenog predsedavanja EU. Izložbu je pripremao fond Istorijsko sećanje. Izložba je rezultat dugogodišnjeg rada tima fonda Istorijsko sećanje, čiji članovi su istraživači, novinari, volonteri iz Rusije, Belorusije, Letonije, Francuske,kaže jedna od organizatora izložbe, rukovodilac stranih projekata fonda Istorijsko sećanje Olesja Orlenko.

- Počev od 2010. godine, tim je nekoliko godina radio na traganju i sakupljanju svedočenja očevidaca, žrtava kaznenih operacija nacista u vreme okupacije severozapadnih teritorija SSSR. Sada ove teritorije pripadaju Letoniji, Belorusiji i Rusiji. Osnovna ideja koju je trebalo da predstavi publici izložba sastoji se u tome da je Drugi svetski rat bio mnogo teže iskušenje nego što možemo da zamislimo danas. Do sada ostaju maloproučene epizode, posebno se to tiče događaja na teritoriji postsovjetskog prostora, a broj žrtava kaznenih operacija nacista ne zna se i njihova imena su danas zaboravljena.

Koliko mi je poznato, sve neophodne formalnosti su bile ispunjene i saglasnost lokalnih vlasti za otvaranje izložbe u Parizu bila je dobijena, a upravo Letonija je tražila da se zaustavi priprema izložbe? Čime se objašnjava takva odluka?

- Mislim da su slični postupci deo sovjetskog nasleđa, koje do sada postoji u Letoniji. Mada je danas Letonija u sastavu EU, vidimo da danas na čelu zemlje stoje ljudi koji nisu u stanju da prevaziđu stare predrasude. Da ne govorimo o teškim pitanjima – to je pokazatelj slabosti demokratije. U Francuskoj posle nedavnih terorističkih akata ljudi su izašli na ulice, čak oni koji se nisu slagali sa stavom Šarli Ebdo, zato što sloboda govora i demokratske vrednosti igraju važnu ulogu u društvu. U Letoniji vidimo suprotnu sliku.

Kakva je bila reakcija UNESKO-a? Da li može nešto da se promeni?

- Stav našeg fonda se nije promenio: izložba treba da bude održana, posebno povodom godišnjice holokausta, pošto ova tragedija nikoga ne može da ostavi ravnodušnim, posebno u Francuskoj u svetlu poslednjih događaja. Ovu izložbu treba pokazati ljudima. Nastavamo da pripremamo izložbu, radimo sa kolegama iz UNESKO-a, biramo mesto za izložbu i ona će na kraju biti održana.

Ako ne grešim, zvanični stav Letonije sastoji se u tome što da ova izložba šteti imidžu zemlje, koja uz to predsedava EU?

- Da, izgovor je bio upravo takav, ali to je neubedljivo, pošto je to nenormalna praksa za evropske zemlje, primer Nemačke negira takvu logiku. To je samo politički izgovor koji pokazuje slabost letonske vlade.