Naučnici korak bliže „večnom životu“

Jedan od najvećih izazova u nastojanju da se postigne besmrtnost jeste prevazilaženje neizbežnog raspada tela. Ali možda razmišljamo na pogrešan način. Da li nam zaista treba fizičko prisustvo ako um može da se sačuva? Koliko smo blizu tome da se omogući prenošenje naše svesti u kompjuter?

Ideja da se čovekova svest preuzme sa računara — nije loša. Prema Martini Rotblat, direktorki biotehnološke kompanije „United Therapeutics“, možda i nije potpuno nemoguća.

„Preslikavanje misli u softverski kod je nešto što mislim da će biti urađeno u ovom veku“, rekla je Rotblatova tokom intervjua na konferenciji „eMerge Americas“ u ponedeljak.

Ova tehnologija je još uvek nedostižna, naravno, ali kako Rotblatova ističe, nauka je već napredovala toliko da možemo presađivati unutrašnje organe. To je ono što „United Therapeutics“ rade svakog dana, i to je koncept koji je pre 200 godina izgledao kao maštarija.

„Mislim da nije previše entuzijastično pitati se: šta ako presadimo čovekov um u softver? Da li će moći da ostane živ u softveru dok se možda tehnologija ne usavrši“, rekla je ona. „I baš kao što mi presađujemo pluća, srca, možda bi, na kraju krajeva, ljudi mogli da obnavljaju moždano tkivo tako da njihovi umovi mogu se presade.“

Rotblatova se oslonila na Rej Kurzvejlov model transhumanizma. Kurzvejl, direktor inženjeringa za Gugl, opširno je pisao o sjedinjavanju, tački u kojoj će se čovek i veštačka inteligencija spojiti.

Kurzvejl bi verovatno rado razmotrio predlog. Dok Rotblatova implicira da um može da se privremeno skladišti na serveru dok se ne osposobi tehnologija koja bi dovela do ponovnog osposobljavanja tela. Kurzvejl bi verovatno to objedinio.

Dok takva tehnologija danas izgleda kao daleki cilj, na mnogo načina već je prisutna. Ogromne kolekcije odlika naših ličnosti digitalno se čuvaju kroz društvene sajtove. Šta je Fejsbuk ako ne način da se praktično potvrdi naš identitet? Čak i ako se profili mogu podesiti tako da nas prikažu subjektivno, u najboljem svetlu, ipak nas reprezentuju i  ne postoje dva potpuno ista.

U tom smislu, Rotblatova je stvorila neprofitni način, web-mesto gde ljudi mogu skladištiti takozvane „fajlove uma“.

Sve ove stvari drže se u datotekama uma i tako će, kada softver u budućnosti sustigne Kurzvelova predviđanja, sve misli i sećanja biti tamo“, rekla je Rotblatova.