Ministar spoljnih poslova DNR za „Vostok“: Ukrajina se danas suočava sa nacizmom

Kako je medijska pažnja poslednjih meseci usmerena na konflikt u Siriji, situacija u Ukrajini i Novorusiji otišla je u treći plan kako kod svetskih, tako i domaćih medija, a informacije o situaciji sve teže dolaze do auditorijuma. Iz tog razloga razgovarali smo sa ministrom spoljnih poslova Donjecke Narodne Republike, Aleksandrom Kofmanom.

Ministre, postavili bi Vam mnogo pitanja, ali ona ne mogu biti analizirana u jednom kratkom inetervjuu...

- Pre svega, radujem se što ste ovde kao inostrani medij i što ćete preneti utiske koje ste doživeli ovde, kao i to da ćete putem svog medija preneti svetu da ovde ne postoje teroristi i da su ovde obični ljudi, radnici, intelektualci, koji imaju svoje tragične priče o ratu.



Nadam se da će se rat završiti ubrzo i da će se život nastaviti. Takođe, potrebno je da se potom dobro organizujemo i dignemo zemlju na noge. 

S naše tačke gledišta, moramo da uspemo da naša zemlja postane prepoznatljiva, mada je u današnjoj svetskoj političkoj situaciji to je teško, i možda bi smo trenutno trebali zaboraviti na formalno priznanje.

Koje bi ste zemlje pozvali?

Pre svega treba reći da je trenutno teška finansijska situacija u zemlji i delujemo kako ona dozvoli. Ostvarujemo kontakte sa Južnom Osetijom, Abhazijom, Pridnjestrovljem i Nagorno Karabahom. Takođe postoje teritorije koje nisu međunarodno priznate, ali one predstavljaju nacije, kao što su Katalonija, Flandrija, Teksas..

Kako vidite budućnost Donjecke Narodne Republike? Kao autonomiju u Ukrajini, nezavisnu ili kao deo Rusije?

-  Na kraju krajeva mi bi želeli da budemo deo Rusije, ali nemamo pravo da kao razorena zemlja otežamo ekonomsku situacije Rusije. Takođe nemamo pravo da budemo deo Rusije, Doljecka Narodna Republika ili Luganska Narodna Republika,  jer bi time ostavili naš narod koji živi pod kontrolom Kijeva u Odesi, Harkovu, Dnjepropetrovsku… Tamo naši ljudi teško žive zbog nacističkih organizacija. Stoga ih ne možemo ostaviti. Kada prestane delovanje nacističkih organizacija i represija, možemo početi sa ovom temom. Možda dve republike ili više njih...

Pre 70 godina završen je najstrašniji rat u ljudskoj istoriji. Svi u svetu su znali šta je to fašizam. U tom smislu mi i čekamo političku podršku sa svih strana sveta u borbi protiv ove strašne pojave u odnosu na to šta ova strašna pojava može da uradi čovečanstvu. Izgleda da još ništa nije gotovo, jer ekstremne organizacije postaju sve jače i jače. To je kao kada dignete kamen sa zemlje, a ispod njega izađu mnoge prikrivene stvari.

Možete li objasniti ljudima koji ne poznaju geopolitičku situaciju u Ukrajini, zašto govorite da se borite protiv nacizma, a ne protiv ukrajinske vojske? Šta se dešava ovde? Da li imate kontakata sa političarima iz EU?

- Kada danas ponovo vidite ambleme i zastave nacističih jedinica iz Drugog svetskog rata, a na to nemate reakcije, to je nacizam. Nemačka je platila veliku cenu za 10 godina postojanja nacizma. Ukrajina se danas suočava sa istom činjenicom-nacizmom i mislimo da će takođe platiti cenu za današnji nacizam, te da će trebati neko vreme da shvate da je nacizam zločin. Naravno, imamo kontakte i sa političarima EU, ali sa njih nekoliko.  Razumemo i to da ne žele da nas slušaju. Pokušavamo u svakoj situaciji  da im saopštimo o situaciji i porastu nacizma u Ukrajini i podsećamo ih kako su bili zabrinuti kada je u austrijski parlament ušla partija desnog opredelenja. Ostvaraju se kontakti sa Evropskom komisijom.

Da li imate zvaničnih kontakata sa Srbijom ili Republikom Srbskom?

Ne nemamo zvaničnih kontakata. Ministarstvo spoljnih poslova DNR postoji veoma kratak period i nastojimo da ostvarimo što više kontakata.

Zapadni mediji izveštavaju da ste marioneta ruskih interesa, te da je Rusija izvršila invaziju. Šta bi ste im rekli na to?

Kada je rat počeo Kijev je govorio da su to sve „turisti“ iz Rusije. Dvadeset hiljada „ruskih turista“…  Kao što ste mogli videli, nikakvih ruskih trupa ovde nema.

Razgovarao Vanja Savićević,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut