Gasprom drži reč

Posle dva dana pregovora ministra energetike Bugarske i Rusije, strane su se dogovorile o smanjenju cena na isporuku gasa u zemlju i da će od jula iduće godine Bugarska kupovati gas bez posrednika. Takođe je potpisana takozvana putna karta o izgradnji gasovoda „Južni tok". Međutim evropski eksperti su napravili analizu stanja zavisnosti ovih ili onih zemalja od isporuka „Gasproma".

Istraživanje zavisnosti od gasa je uradio Evropski centar međunarodne političke ekonomije. Autori istraživanja razmatraju vezu između nivoa konkurencije na tržištima gasa zemalja EU i toga kako je po njih opasno smanjenje isporuka gasa. Pored ostalog se analizira i fenomen učešća „Gasproma". Kako govore zapadni eksperti, većina tržišta u Centralnoj i Istočnoj Evropi  su u takvim odnosima sa „Gaspromom", da on nastupa ne samo kao jedini isporučilac gasa, već i kao investitor na unutrašnjim tržištima.

Vodeći ekspert Instituta za probleme regionalne ekonomije RAN Nikolaj Meževič objašnjava suštinu takozvanog gaspromovskog monopola  u predelima tog dela Evrope:

Kompanije koje proizvode naftu, usput gas i transportuju ga magistralnim cevovodima, prodaju ga faktički „Gaspromu". Zato što magistrale pripadaju isključivo monopolisti - „Transgazu", odnosno „Gaspromu". Ali u principu, uzimajući u obzir veličinu te mreže monopolista je zadužen za kontrolu tih gigantskih cevovoda, njihov remont. Mi iz  bilo kog udžbenika saznajemo da postoji prirodni monopol po svom karakteru. Ocene nekih zemalja EU u ovom rejtingu pokazuju da što je više monopolizovana struktura nacionalnog gasnog tržišta, to je veći rizik da će zemlja stradati od smanjenja isporuka gasa. Ali Gasprom uvek svoju reč drži.

Prema novom „Indeksu ranjivosti od gaspromovskih ograničenja isporuka", najranjivije su ispale Bugarska i Litvanija. A najmanje problema će imati Portugalija i Holandija.