Šta NATO ima zajedničko sa talibanima?

Talibani i Zapad imaju nešto zajedničko: žele da što pre NATO trupe budu izvedene iz zemlje. To otkriće pripada berlinskom Tagešpigelu. Samo ustanici imaju jednu veliku prednost: ne gori im pod nogama, vreme radi za njih. Dok je pripadnicima NATO-a životno važno da po povratku sa kabulske konferencije prikažu javnosti nešto što ima težinu: perspektivu povratka vojnika iz Avganistana.

Avganistanska vlada, ne čekajući rezultate, proglasila je konferenciju predstavnika preko 70 delegacija istorijskom. Zapadni učesnici bili su raspoloženi manje svečano. Dela, a ne reči, zatražio je po sletanju u Kabul ministar inostranih poslova Francuske Bernar Kušner od Hamida Karzaja, darodašnog na izjave da će prekinuti korupciju i održati mirovne pregovore sa talibanima.

Do poslednjeg trenutka radilo se na nacrtu zajedničke izjave. Ključna tačka dokumenta je predaja vlasti u zemlji avganistanskoj vladi 2014. godine. Da li je to realni cilj? Avganistanska armija, koju pripremaju, naoružavaju i finansiraju SAD nije pouzdana. Mnogi vojnici koji prođu obuku se razilaze: rizik je velik, plaća se skupo. Zapadne finansijske donacije (sto miliona evra samo u tekućoj godini) imaju tendenciju da nekuda neprimetno nestaju, ne dolazeći do onih kome su namenjene. Korumpirani su ne samo činovnici, već i policija, i specijalne službe. Stanovništvo je izgubilo poverenje u vladu, ubeđeni su eksperti Avganistan Analists Netvrk u Kabulu.

Životne uslove stanovništva Lekari bez granica karakterišu kao katastrofalne. Većini Avganistanaca je nedostupna čak primitivna medicinska pomoć. Razmere dečije smrtnosti po podacima UN, jednostavno su čudovišne: umire svako četvrto novorođenče. Veliki deo stanovništva, preko 70%, ne oseća se zaštićeno od strane strnih trupa, konstatuje po rezultatima ankeritranja međunarodna organizacija Konsil on Sekjuriti end Development. I od aktualne konferencije, očigledno, narod takođe ništa dobro za sebe ne očekuje: diplomate su same po sebi, ljudi sami po sebi.

Kakvi radikalni koraci treba da budu preduzeti kako bi se za preostale četiri godine okončao građanski rat i pretvorila bespomoćna vlast u uglednu? Mišljenje našeg eksperta Pavla Zolotareva, zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu:

 
Naravno, bez aktivne pomoći od strane međunarodne zajednice ovaj zadatak je nemoguće rešiti u kratkom roku. I meni se ćini da je do 2014. takođe nerealno. Glavni problem nije rat. Ekonomija se bazira na narkoticima, ništa drugo oni nemaju. Što se tiče NATO-a i SAD, oni sa svoje strane čine sve da obuče Avganistance. Isto kao što su svojevremeno radile sovjetske trupe. Ali ako nema ispod toga socijalno-ekonomskog temelja, sve to ispada krhko. I čim smo odatle otišli mi, srušio se taj režim i slično može da se desi i sada. Zato ako ne budu rešeni glavni problemi, pre svega u ekonomiji, povlačenje će dovesti do toga da će Rusija faktički ostati sama sa tim regionalnim problemom.

Istina, avganistanska vlada može da prikaže i pojedinačne uspehe u mirovnoj izgradnji. Izgrađeno je toliko i toliko kilometara puteva, električnih vodova, izgrađeno toliko objekata za snabdevanje vodom, uvećan je broj sudenata. Ali dostignuća nose fragmentarni karakter. I niko neće reči da li su mnogo od stvorenog zatim uništili talibani. Zapadni učesnici konferencije na to će morati za zatvore oči.