Izložba Ksenije Simonove u Beogradu: Volim ovu zemlju i njene neverovatne ljude

16.02.2017. god.

Umetnica Ksenija Simonova, koja pomoću peska pravi umetnička dela - animirane filmove, posetiće sledeće sedmice Srbiju. Simonova je nastupala u preko 40 zemalja sveta, a do sada je napravila nekoliko stotina animacija od peska.

Krajem 2016. godine Ksenija Simonova predstavila je animaciju "Živela Srbija!", koja je preko interneta imala fantastičan uspeh.

Ksenija je u više navrata u intervjuima govorila da su Srbi veliki narod, beskrajno talentovani, dobri i fleksibilni, a ideja o stvaranju ovog rada, kaže Ksenija, došla je odavno.

Upravo zbog "peščane priče" "Živela Srbija", Ksenija će posetiti Srbiju. Pitali smo Kseniju odakle potiče ljubav prema Srbiji i lepe reči koje prema njoj stalno upućuje.

Ksenija Simonova: Peščana priča "Živela Srbija" govori o životu velike zemlje koja čuva svoju veru, poštuje pretke i koja je sposobna da se raduje i peva uprkos problemima sa kojima se suočava. Animaciju sam napravila posle putovanja po gradovima i posetama manastirima Srbije. Volim ovu zemlju i njene neverovatne ljude!

Ljubav Ksenije prema Srbiji je počela u detinjstvu, i to sa filmovima Emira Kusturice, kojeg smatra najvećim genijem 20. i 21. veka. Mnoge "peščane priče" Ksenija je takođe stvorila pod uticajem srbskog reditelja. Jedna peščana slika posvećena je njemu i naziva se "Hvala Emire!"

Nakon završetka rada na animaciji "Živela, Srbija," Ksenija je napravilaa niz pojedinačnih peščanih slika i uvezavši ih u jednu celinu nazvala "Moja Srbija". Animacija je kombinacija različitih stilova - realizma, gde je Ksenija prikazala specifične pejzaže, određena mesta koja je posetila tokom njenog putovanja u Srbiju - gradova i manastira. Takođe i nadrealizma, kojim je Ksenija stvorila većinu njenih dela. Nadrealizmom prikazuje varijaciju na temu stvarnih događaja u istoriji Srbije ili oživljava slike fantazije, rođene u mašti umetnice tokom posete Srbiji.

Posebnost izložbe je to što od "žive" slike na ekranu, gledalac vidi, kako se nadovezuje sledeća, kao i nastavak priče, a njen nastavak u većini slučajeva je neočekivan i nepredvidiv. Ponekad jedna slika postaje kroz tranziciju u realnom vremenu te ulazi u drugu i čini je vidljivom na ekranu.

Ksenija Simonova: Najomiljenije su mi dve srpske pesme - " Tamo daleko "- pesma iz Prvog svetskog rata, i "Đurđevdan" ("Dan Svetog Đorđa") - pesma iz Drugog svetskog rata, koja govori o ljubavi, koja ne može da slomi zatvorenika u koncentracionim logorima, najužasnijim događajima. Ovu pesmu mnogo volim, i ona je u filmu Emira Kusturice "Dom za vešanje", ali na romskom jeziku. Postoje i na poljskom, pa čak i na arapskom! Ali na srbskoj verziji, ona govori o Srbiji, kao i njenoj istoriji. Sva se naježim. Srbi su verovatno jedini bratski narod za nas i niko u Evropi, osim njih, nije prošao tako užasne i krvave puteve... Živela Srbija! "

Izložba Ksenije Simonove u Beogradu će trajati od 20. februara do 02. marta 2017. godine, a svečano otvaranje uz prisustvo Simonove će biti održano 25. februara s početkom u 18:00 časova u galeriji „Progres“.

U nedelju 26.2.2017. u 12:00, Ksenija Simonova će nastupiti u maloj sceni Narodnog pozorišta. Izložbu će uveličati i muzički program Ivane Žigon i hor „Kosovski božuri“, kao i Hor slavista.

Vanja Savićević

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
umetnost

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Srbi žele da se druže sa Rusima i veruju nam

Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...

Pavel Bušujev: Srbi hoće da budu prijatelji sa Rusima i veruju nam

U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...

Mitropolit Čerkaski Teodosije: Sveti Nikolaj Žički je ukazao na duhovni uzrok svetske krize

Vaše Visokopreosveštenstvo...

Igor Pšeničnikov: Srbija je deo ruskog identiteta

...

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Ostale novosti iz rubrike »