Kusturica: Proces amerikanizacije je završen, vreme je za novu stranicu

Srbski reditelj Emir Kusturica i njegov Drvengrad su peti put zaredom bili domaćini festivala klasične muzike „Boljšoj“ koji se održao od 13. do 15. jula uz podršku kompanije „Gazprom njeft“. Reditelj je dao ekskluzivni intervju dopisniku „Ruske reči“ Katarini Lane u kojem je pričao o svojim utiscima, mislima i idejama.

Katarina Lane: U Rusiji postoji dobar običaj: da bi u novom domu ljude pratila sreća i posovi im krenuli, prvo u dom puštaju mačku. Na otvaranju festivala je scenu prvo pretrčala mačka. Mislite li da je sve ispalo dobro?

Emir Kusturica: Taj festival je dobar zbog toga što uključuje u sebe entuzijazam dva naroda, koji su vrlo slični, i pošto se bazira na najjačoj muzičko-kulturnoj tradiciji, a to su ruski klasici. Onda i ta mačka dođe kao neki dodatak. Evo, i u završnom aktu smo imali jednog od najvećih, ako ne najvećeg dirigenta na svetu kao gosta. 

Katarina Lane i Emir Kusturica. Foto: Dmitrij Lane

Katarina Lane: doputovalo je mnogo talentovane dece. Posrećilo im se da sviraju prekrasnu muziku na neobično lepom mestu. To je prava bajka! Da li biste voleli da snimite bajku za decu?

Emir Kusturica: Moja je percepcija filma uglavnom vezana za priče, koje proizvode drugu vrstu uzbuđenja. A nije loša ideja, možda jednom to bude!

Katarina Lane: Koju bajku iz detinjstva najviše volite?

Emir Kusturica: Moja omiljena bajka je bila „Carevo novo ruho“, ali ja sam čitav život na neki način pravio bajke tako da sama bajkovita priča meni ne odgovara pošto ja volim da pravim bajke koje su savremene. 

Katarina Lane: Deca u Srbiji nemaju tako veliku mogućnost da gledaju ruske filmove i crtaće u bioskopima, dok je američkih više nego je potrebno. Kako se može ispraviti ta situacija?



Emir Kusturica: Ja ću uvek da podržim bilo koju ideju koja ide u korist dece i u korist onih koji rastu. 

Katarina Lane: Zašto je važno popularizovati rusku kulturu u Srbiji? 

Emir Kusturica: Najvažnije je to da se radi o osnovi slovenske kulture. Ona leži u ruskim piscima, u ruskoj muzici i ruskom filmu. To je neobično važno, jer taj proces amerikanizacije je gotovo završen. I baš kad je završen treba početi novu stranicu.

Katarina Lane,
Ruska reč