Vasilij Margelov: Legendarni komandant VDV-a koji je oslobađao Beograd

Vazdušno desantne snage (VDV) Armije Ruske Federacije obeležavaju svoj praznik, kao sećanje na dan kada je na teritoriji SSSR-a izvršen prvi skok padobranom 1930. godine. Međutim,  proslava elitnog roda vojske, koji objedinjuje glavninu ruskih (ranije sovjetskih) specijalnih jedinica, nemoguća je bez podsećanja na njihovu najveću legendu, generala armije Vasilija Filipoviča Margelova, ili Ujka Vasu kako su ga zvali njegovi vojnici.

General, koji je na čelo VDV-a došao godinu dana nakon Staljinove smrti, a sa komandnog položaja otišao tri godine pre smrti Brežnjeva, rodio se 1908. u Jekaterinoslavu, današnji Dnjepropetrovsk (Dnjepr) u Ukrajini. Sa 20 godina stupa u armiju, a u vojnoj školi u Minsku prolazi obuku za snajperistu. Svoje prvo vatreno krštenje imao je tokom prisajedinjenja zapadnih delova Ukrajine i Belorusije u sastav SSSR-a 1939. godine i Sovjetsko-finskom ratu, gde komanduje samostalnim skijaškim bataljonom. Na početku Drugog svetskog rata major Margelov je upućen u opkoljeni Lenjingrad, gde komanduje pukom pomorskih pešadinaca, koji uspeva da transformiše u jedinicu sličnu onoj kojoj je prethodno komandovao u Finskoj.

U drugoj polovini 1942. sada već potpukovnik Margelov je upućen u Staljingrad, a preko Hersona, Nikolaeva, Moldavije, Rumunije i Bugarske stiže na jesen 1944. u Srbiju, gde učestvuje u Beogradskoj operaciji. U martu 1944. nakon oslobođenja Hersona Vasilij Margelov dobija generalski čin i orden Heroja Sovjetskog Saveza. Do kraja Drugog svetskog rata posle oslobođenja Beograda njegove jedinice se bore u Mađarskoj, Austriji i Čehoslovačkoj. Pred generalom Margelovim 12. maja 1945. oružje je položilo 32 000 vojnika najelitnijih Hitlerovih vojnika iz SS divizija „Mrtvačka glava“ i „Velika Nemačka“. Svoje učešće u Drugom svetskom ratu trijumfalno završava na Paradi u Moskvi 22. juna 1945, gde komanduje paradnim pukom.

Margelov sa kursantima VDV-a, 1977. Izvor Arhivska fotografija

Blistavu vojničku karijeru general Vasilij Margelov nastavlja i u mirnodopskim uslovima. Desantnik broj 1 sovjetske armije definitivno postaje 1954. godine i na tom mestu, uz dvogodišnji prekid od 1959-1961. ostaje sve do 1979. godine. Za blizu četvrt veka ere generala Vasilija Margelova, VDV (formalno postoji od 1941) stiče reputaciju jedne od najboljih vojnih jedinica na svetu, spremne da u najkraćem roku izvrši svaki borbeni zadatak. U ruskoj armiji postoji izreka da „strateška avijacija leti dalje od svih, vojnici predsedničkog puka mašriraju neprekidno kao roboti, kosmičke snage vide iza granice horizonta, strateške podmornice uništavaju gradove, a VDV Specnaz-GRU je najstrašniji.“ 

U vreme generala Margelova padobranske desante pored vojnika počela je da izvodi i borbena tehnika. Uspešno prizemljenje iz aviona izbačenog borbenog vozila BMD-1 prvi put u istoriji izvršeno je 1969. godine. Komandant posade vozila, koje su specijalni padobrani bezbedno spustili na zemlju, bio je pukovnik Aleksandar Margelov, sin komandanta VDV-a. Legende koje kruže u vojnim krugovima, kažu da je upravo Vasilij Filipovič uticao da se njegovom sinu za ovaj poduhvat ne dodeli zvanje Heroja SSSR-a, jer je smatrao da je jedan takav orden u porodici Margelov dovoljan. Ipak tridesetak godina kasnije za ovaj, te sličan poduhvat ponovljen 1976. godine, pukovnik Aleksandar Margelov dobija orden Heroja Rusije.

Spomenik Vasilija Margelova u Magazu. Izvor: Igor Damjanović

Drugi sin legendarnog komandanta VDV-a, general pukovnik Vitalij Margelov, takođe je odabrao profesiju zaštitinika otadžbine. Služio je blizu četiri decenije u KGB-u i kasnije Spoljnoj obaveštajnoj službi Ruske Federacije, gde je radio kao zamenik direktora službe od 1997. do 2003. godine.

Spomenik Vasiliju F. Margelovu u Magazu. Izvor: Igor Damjanović/ Fotografija iz lične arhive

General armije Vasilij Margelov umro je 4. marta 1990. godine. Najelitnija ruska desantna vojna škola u Rjazanu nosi njegovo ime, kao i ulice, trgovi i bulevari u više ruskih gradova. Spomenici Desantniku broj 1 postoje u Sankt Peterburgu, Tuli, Omsku, Rjazanju, Vladikavkazu, Nazranju, Petrozavodsku , Pskovu i drugim gradovima. Pripadnici VDV-a često umeju da kažu da je u njihovim jedinicama i dalje živ „Margelovski“ duh.

Igor Damjanović,
Ruska reč