Vek česme doktorke Elsi

U Mladenovcu čitav jedan vek žubori pitka voda iz spomen-česme „Crkvenac” na kojoj pozlaćenim slovima na srbskom i engleskom jeziku piše: „1915. za uspomenu na sanitarnu misiju škotskih žena u Srbiji i njenog osnivača Elsi Inglis”.

Iz luke Sautempton na kraju 1915. godine krenula je Misija škotskih žena sa dr Elsi Inglis na čelu, ispraćena od engleske kraljice, princeze Meri, lorda Džordža i Vinstona Čerčila.

U Srbiji, kojoj je nametnut treći uzastopni rat, dr Elsi je pored Mladenovca organizovala poljske bolnice u Lazarevcu, Valjevu i Kragujevcu u kojima je radilo nekoliko stotina medicinara iz Škotske, Rusije, Amerike, Švajcarske, Danske, Holandije i drugih zemalja. Bolnica u Mladenovcu, kojom je rukovodila dr Beatrisa Mekgregor i dr Hanter, bila je u kući Čede Vasilića, u kojoj je sa okolnim šatorima zbrinuto 400 ranjenika sa Varovnica i Kasapskog brda gde se branio Beograd u Velikom ratu. Srbski vojnici su posekli hiljade Ugara (otuda ime) i izbili na Kosmaj odakle su proterali Austrougare preko Save i Dunava.

U slavu te pobede u hladu stoletnih hrastova i danas blista beleg, spomenik na kome piše: „Prodor Austrougarske vojske u jesen 1914. zaustavljen je ovde na Kosmaju.” Uklesani su i stihovi Đure Jakšića: „I samo dotle, do tog kamena, drzneš li dalje, čućeš gromove zemlje slobodne”...

U tadašnjoj mladenovačkoj bolnici, u zgradi koja i danas odoleva vremenu, borave praunučad Čede Vasilića. Odatle na korak je vojničko groblje i kapela – počivalište izginulih ratnika.

Dr Elsi je sa 16 malih sanitarnih fordova, koje je dobila, krstarila do poljskih bolnica i do linija frontova gde su se vodile krvave borbe, požrtvovano pružajući pomoć borcima, ranjenicima, tifusarima i stanovništvu. Zahvalni Mladenovčani i borci Moravske divizije pod rukovodstvom kapetana Bore Popovića, u jeku rata, podigli su spomen-česmu „Crkvenac”. Skladno zdanje na čijem vrhu je srbski simbol – šajkača izlivena u betonu. „Crkvenac” je naš spomenik najviše pominjan u svetu, podignut u vihoru Velikog rata, kada je svaki treći Srbin položio život za otadžbinu, kada se deca nisu rađala.

Dr Inglis je stigla u pomoć i Prvoj srbskoj dobrovoljačkoj diviziji u Rusiji, odakle je po zapovesti vlade sa Krfa, jula 1917. sa vojskom i ranjenicima preko Odese, krenula put Solunskog fronta.

Iscrpljena požrtvovanim radom, obolela, doživela je srčani udar i umrla na rukama srbskih vojnika 26. novembra 1917. godine, a sahranjena u rodnom Edinburgu sa škotskim i sa srbskim zastavama preko kovčega. Dr Elsi Inglis je posmrtno odlikovana ordenom Belog orla – najvišim odlikovanjem Srbije.

L. Nikolić,
Politika