U Hrvatskoj bi mogli biti uklonjeni spomenici koji propagiraju „veličaju agresiju na Hrvatsku ili velikosrpstvo“

15.10.2018. god.

U Hrvatskoj je u toku javna rasprava o Zakonu o grobljima, na osnovu koje se očekuje odluka o tome da se iz Hrvatske uklone spomenici sa natpisima koji propagiraju ideje na kojima se temeljila „oružana agresija na Hrvatsku“, kao i natpisi kojima se „veliča sama agresija ili velikosrpstvo“, piše „Večernji“.

List navodi da se planira da zakon bude usvojen do polovine naredne godine, kao i da nadležni očekuju da će svi nadgrobni spomenici sa „neprihvatljivim porukama“ biti uklonjeni do kraja 2020. godine.

Kako se navodi, na spomenike koji navodno veličaju „velikosrpsku agresiju“ već duže vreme upozoravaju udruženja hrvatskih branitelja, koja ih smatraju uvredom za žrtve, a najčešće se pominje spomenik Vukašinu Šoškoćaninu u Borovom Selu, na kome se između ostalog navodi: „I sada gledam Borovo rođeno moje selo, braću, sestre i srpske borce moje, bitke biju žestoko, ponosno dižu čelo i srpske zastave visoko i tvrdo na srbskoj zemlji stoje.“

Takvi spomenici se uglavnom nalaze na grobljima u sklopu porodičnih grobnica ili mauzoleja, navodi portal „Dnevnik“. Vukašin Šoškoćanin, kako se navodi, vođa pobune u Borovom selu, osuđen je na 20 godina zatvora, a kasnije aboliran i na mesnom groblju ima spomenik.

Hrvatski zakoni se ne bave se precizno ovom problematikom, ali za ustavne stručnjake stvar je jasna — ovakvi spomenici su zabranjeni čak i na javnim površinama, kao što su groblja, i na nadgrobnim pločama.

Član 39 hrvatskog Ustava kaže da je zabranjeno i kažnjivo svako pozivanje ili podsticanje na rat ili upotrebu nasilja, na nacionalnu, rasnu ili versku mržnju ili bilo koji oblik netrpeljivosti, piše „Telegraf“.

Vukovarski dogradonačelnik, koji predstavlja srpsku manjinu, Srđan Milaković smatra da se takvi spomenici ne mogu izjednačavati s onim što se događalo u Drugom svetskom ratu.

„Vremenski, politički kontekst nije isti, posledice nisu iste i nije isto definitivno vremensko razdoblje koje je od tada prošlo da bismo mogli rasuđivati uopšte šta to za koga znači i šta je stvarno objektivno stanje“, kaže Milaković.

U dokumentu, koji je nadležno Ministarstvo uputilo na javnu raspravu, navodi se da je reč o sprovođenju preporuka Veća za suočavanje s posledicama vladavine nedemokratskih režima, a povod za osnivanje tog veća bila je spomen-ploča za poginule pripadnike HOS-a s natpisom „Za dom spremni“, ali je još nejasno šta će se dogoditi s delom preporuka koje se odnose na taj ustaški pozdrav.

Tanjug

Izvor
foto: srbijadanas.net/ vostok.rs

Povezane teme
Hrvatska
prava

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Srbi žele da se druže sa Rusima i veruju nam

Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...

Pavel Bušujev: Srbi hoće da budu prijatelji sa Rusima i veruju nam

U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...

Mitropolit Čerkaski Teodosije: Sveti Nikolaj Žički je ukazao na duhovni uzrok svetske krize

Vaše Visokopreosveštenstvo...

Igor Pšeničnikov: Srbija je deo ruskog identiteta

...

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Ostale novosti iz rubrike »