Godišnjica nacističkog bombardovanja Beograda i Srbije 1941. i 1999.

Nacistička avijacija Nemačke bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, što je označilo početak invazije na Jugoslaviju.

Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija pristupila je paktu sa Silama osovine. Usledili su protesti u zemlji i državni udar kojim je sa vlasti svrgnut Knez Pavle. Zemlja se približila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da započne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza. Hitler je lično, 27. marta doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Izvršenje zadatka je povereno 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandra Lera. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „Strašni sud“. 




Šestog aprila, u 6:30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona 6. i 7. aprila). Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada. Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Dan kada smo bombardovali Rajhhttps://t.co/33NJ7cT1zn

— VOSTOK vesti (@vostokvesti) April 6, 2020

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.






06.04.1999. godine:

U mučkom napadu NATO na srbski grad Aleksinac najmanje 10 mrtvih civila.

Vesli Klark: Bombardovaćemo do ostvarenja ciljeva!

Komandant snaga NATO u Evropi general Vesli Klark izjavio je da će vazdušni udari NATO na ciljeve u Saveznoj Republici Jugoslaviji biti nastavljeni, sve dok alijansa ne ostvari svoje ciljeve, javlja danas Rojters.



Govoreći o snagama SR Jugoslavije  na Kosovu, Klark je u intervjuu francuskom listu "Kroa" rekao: "Ne mogu da kažem koliko dugo mogu da izdrže".

Klark je snage bezbednosti na Kosovu optužio za "zlodela nad civilima", a o mogućnosti angažovanja kopnenih trupa NATO izjavio je da o tome treba da odluče političari, a ne vojni komandanti alijanse.

Najmanje deset mrtvih civila

Sinoć oko pola deset "sa više projektila" bombardovana je najuža gradska zona Aleksinca, a na "meti agresora opet su bili civilni stambeni objekti", javila je državna televizija.

"Prema prvim podacima Štaba civilne zaštite najmanje 10 stanovnika Aleksinca je povređeno i njima je odmah ukazana pomoć. Jedan požar manjih razmera je lokalizovan. Bombe su pale u delu Ulice Dušana Trivunca, između zgrada Doma zdravlja i tržnog centra, zatim između magacina trgovinskog preduzeća "Agrokolonijal" i Industrije rasveta i elektroproizvoda "Empa" i Ulici Vuka Karadžića gde su porušena četiri objekta. U bombardovanju je srušena gotovo četvrtina grada", svedoče u Štabu civilne zaštite Aleksinca



Isti izvor navodi da su od detonacija "popucala sva prozorska okna, a nekoliko zgrada u blizini mesta gde su pale bombe ostalo je bez krova".

Sinoć u isto vreme NATO je ponovo bombardovao i šire područje Kuršumlije.

"Prema informacijama Centra za obaveštavanje u toj opštini znatno je oštećen most na Toplici i na magistralnom putu Niš-Priština", javlja RTS.

Najžešći udar na civilne objekte

RTS je potvrdila da je tokom noći NATO bombardovao područja Novog Sada, Niša, Aleksinca, Kuršumlije i Sombora.

NATO je oko 22.15 u dva navrata napao Novi Sad, gađajući rafineriju u tom gradu, navodi se u izveštaju državne televizije.

Isti izvor je saopštio da je iz pravca rafinerije "posle dve snažne detonacije, prokuljao ogroman plamen, praćen gustim oblacima dima".



"Potom je usledila i treća još snažnija eksplozija iz istog pravca. To je do sada bio najbrutalniji i najžešći udar na civilne objekte u glavnom gradu Vojvodine. Na samo sto metara od rafinerije nalazi se prigradsko naselje Šangaj, koje je bilo totalno izloženo razornom dejstvu fašističkih projektila. Podataka o eventualnim žrtvama...za sada nema", izvestila je RTS.



NATO je oko 22.15 u dva navrata napao Novi Sad, gađajući rafineriju u tom gradu, navodi se u izveštaju državne televizije.

Isti izvor je saopštio da je iz pravca rafinerije "posle dve snažne detonacije, prokuljao ogroman plamen, praćen gustim oblacima dima".

"Potom je usledila i treća još snažnija eksplozija iz istog pravca. To je do sada bio najbrutalniji i najžešći udar na civilne objekte u glavnom gradu Vojvodine. Na samo sto metara od rafinerije nalazi se prigradsko naselje Šangaj, koje je bilo totalno izloženo razornom dejstvu fašističkih projektila. Podataka o eventualnim žrtvama...za sada nema", izvestila je RTS.