DANAS JE IVANJDAN KAD SUNCE ZOROM IVANJSKIM CVEĆEM PROCVETA I OKITI ZEMLJU SVICIMA I CVETNIM LATICAMA

DANAS JE IVANJDAN KAD SUNCE ZOROM IVANJSKIM CVEĆEM PROCVETA  I OKITI ZEMLJU SVICIMA I CVETNIM LATICAMA 

Mnoge reči nisu izrečene , okićene ko ivanjsko cveće,

svuda vatre devojačke tajne , kad u noći hvataju se svici 

te otvore da svetionik dlana,  bratime se zvezde i sazvežđa ,

žitno klasje u mesec zagleda i beru se jovanove trave , hajdučka , vrtika , malo belog luka ,

da u osvit samog Ivanjdana , vence pletu rukom devojačkom ,

iznad vrata čuvadar da bude , da zasija poput starog zlata ,

kad je blato uprljalo zlato , nit poljubac devojačko lice, 

ako je to lice suđenice .

I svud gore , gore žive vatre , zažare  se varnice zaplamte ,

ti venčići od poljskoga cveća , od uroka ognjište čuvaju ,

od zla duha  i svakog Usuda ,  svetac kumstva a i pobratimstva ,

ti nečujni biljoberu sveti i travaru neslućenih moći ,

Zaigralo  Sunce ranom zorom, procvetalo ivanjdanjskom vatrom ,

gledam nebo umiveno rosom , ivanjdanskim cvećem procvetalo ,

preliva se ko grumenje zlata , ko bistra rečna površina ,

ta duhovnost iznad materija , kao vatra živa ko istina .

Nerotkinje što potomstvo žele , kroz venčiće od jovanove trave provlače se , te se cvećem kite ,  a i svoje koše lepršave .

Iznad kućnih vrata venčić poljskog cveća ,

jači i od groma i od glogovine , upilo je toplinu ivanjdanskog jutra ,

te nam kuće štiti sve do dogodine .

Na Sv . Jovana  svi se redom kume i po Bogu i Svetom Jovanu ,

u čast krštenja Isusovog koga krsti Jovan u reci Jordanu .

I mirišu lavanda i jasmin , otvara se i zemlja i nebo ,

srećan bude svako ko je tada svojim okom u Sunce pogledo.

Slavica Jovanović  novinar i književnik