RT: Mere ograničenja i zatvaranje škola bi mogle ubiti više dece nego koronavirus, upozoravaju vodeći UN zvaničnici pozivajući se na novu studiju

Zagovornici ponovnog otvaranja škola možda su našli iznenađujućeg saveznika u liderima agencija UN-a - uključujući SZO, koji su izneli novu studiju kako bi pokazali da deca mogu pretrpeti više štete od mera ograničenja od stvarne pandemije.

"Posledice pandemije nanose više štete deci nego sama bolest," rekla je direktor UNICEF-a Henrieta For, tražeći više finansijskih sredstava za suočavanje sa krizom. Šef programa prehrambene agencije Viktor Aguajo dodao je da je šteta nastala "zatvaranjem škola, narušavanjem usluga primarne zdravstvene zaštite i nefunkcionisanjem prehrambenih programa."

For se pridružila direktoru Svetske zdravstvene organizacije Tedrosu Gebrejesusu, šefu UN-ove agencije za hranu i poljoprivredu Ku Dongu i direktoru Svetskog programa za hranu Dejvidu Bisliju u pozivu objavljenog u Lansetu, citirajući strategije reagovanja na koronavirus, poput „ fizičke distance, zatvaranje škola, trgovinskih ograničenja i zastoja u zemlji” kao doprinosu neuhranjenosti dece na globalnom nivou.

Ovo bi moglo povećati broj dece pogođene akutnom neuhranjenošću za dodatnih 6,7 miliona, pored 47 miliona dece kako su UN procenile, da su „gladovale“ pre pandemije. To bi takođe moglo izazvati više od 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva svakog meseca, ili 128.000 tokom perioda u narednih 12 meseci, saopštila su četiri zvaničnika.Zatvaranja i zatvaranja škola možda ubijaju VIŠE dece nego Covid-19, upozoravaju vodeći UN zvaničnici pozivajući se na novu studiju

Study: Global Lockdowns Killing 10,000 Children Per Monthhttps://t.co/GG9DWHZpeY

— Dan Bongino (@dbongino) July 28, 2020

Procene su zasnovane na istraživanjima nekoliko naučnih ustanova, uključujući Međunarodni institut za istraživanje hrane sa sedištem u Vašingtonu i Škole za javno zdravlje Džons Hopkins, koje je Lanset objavio ove nedelje.

Nakon analize više od 118 zemalja sa niskim i srednjim primanjima, istraživači su upozorili da poremećaji zbog odgovora na koronavirus mogu ugroziti milione porodica. Četiri od pet ljudi koji su pogođeni žive širom Južne Azije i podsaharske Afrike, a deca do pet godina su u najvećoj opasnosti.

Karantin i druge mere protiv pandemije mogu rezultirati „doživotnim uticajem na obrazovanje, hroničnim rizicima od bolesti i celokupnog formiranja ljudskog kapitala“, kao i „međugeneracijske posledice u rastu i razvoju dece“.

Štaviše, predstavljene procene su „verovatno konzervativne, imajući u vidu da je trajanje ove krize nepoznato, a njen potpuni uticaj na hranu, zdravlje i sisteme socijalne zaštite tek treba da se realizuju“, dodaje se u studiji.

Premda mere ograničenja predstavljaju pitanje života i smrti u siromašnijim zemljama, to pitanje nije manje sporno u bogatijim zemljama, gde je postalo žestoko ispolitizovano.

U SAD-u, na primer, administracija predsednika Donalda Trampa podstiče ponovno otvaranje škola, navodeći da je koronavirus daleko manje opasan za decu od sezonskog gripa, te ukazuje na istraživanje koje navodi da će razvojna, psihološka, pa čak i fizička šteta biti gora. Međutim, opozicione demokrate stali su iza sindikata nastavnika, koji insistiraju da bi ponovno otvaranje škola dovelo u opasnost njihove članove.

Izvor: Vostok / RT