RT: „Nijedan sirijski militanat nije u Nagorno-Karabahu, oni u svojoj zemlji imaju šta da rade“ - Erdogan

14.10.2020. god.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan osudio je navode da su sirijski militanti raspoređeni da pomognu azerbejdžanskim ratnim naporima u osporavanom Nagorno-Karabahu, rekavši da su prezauzeti ratujući kod kuće.

"Mi nemamo takvu agendu," rekao je Erdogan u sredu na skupu vladajuće Stranke pravde i razvoja, odgovarajući „onima koji nas zovu da kažu `poslali ste mudžahedine iz Sirije` “.

"Imaju posla da rade u svojoj zemlji, ne bi išli tamo", insistirao je turski predsednik.

Prethodno je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da postoje „pouzdane informacije“ koje ukazuju na to da „sirijski džihadisti“ ulaze u region koristeći turski grad Gaziantep kao tranzitnu tačku. Kasnije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ zbog prisustva stranih boraca u „žarištu“, ali nije je naveo detalje.

Prema Erdoganu, i Rusija i Francuska nisu u poziciji da prozivaju Tursku.

„Toliko oružja dolazi iz Rusije, na isti način, toliko oružja dolazi iz Francuske, zašto ne biste razgovarali o njemu?“ naglasio je Erdogan.

Jermenija se u velikoj meri oslanjala na isporuke oružja iz Rusije, svog dugogodišnjeg saveznika u okviru Ugovora o kolektivnoj bezbednosti šest post-sovjetskih država. Moskva takođe ima vojnu bazu na jermenskom tlu kao deo uzajamnih bezbednosnih aranžmana. Francuska je tokom proteklih godina isporučila Jermeniji određeni broj pešadijskog i protivtenkovskog oružja.

Turska je negirala dovođenje sirijskih militanata u borbenu zonu, kao i njen bliski saveznik Azerbejdžan. Baku insistira da su njegove oružane snage angažovane u borbama protiv jermenskih snaga u enklavi u potpunosti popunjene kadrom i da im nije potrebno ljudstvo iz inostranstva.

Ankara je obećala nepokolebljivu podršku „bratskom“ Bakuu od samog početka sukoba 27. septembra. Turski zvaničnici takođe su više puta saopštili da će se višedecenijski sukob završiti tek kada Jermenija napusti „okupirane“ zemlje Nagorno-Karabaha.

Sporni region, uglavnom naseljen etničkim Jermenima, otcepio se od Azerbejdžana nakon raspada Sovjetskog Saveza. Nagorno-Karabah je ratovao u trogodišnjem ratu sa Azerbejdžanom početkom 1990-ih, sve dok 1994. godine u Moskvi nije potpisan veliki sporazum o prekidu vatre između zaraćenih strana.

Izvor: Vostok / RT

Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije

Izvor
Tanjug
foto: © REUTERS/Erik De Castro / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Srbi žele da se druže sa Rusima i veruju nam

Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...

Pavel Bušujev: Srbi hoće da budu prijatelji sa Rusima i veruju nam

U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...

Mitropolit Čerkaski Teodosije: Sveti Nikolaj Žički je ukazao na duhovni uzrok svetske krize

Vaše Visokopreosveštenstvo...

Igor Pšeničnikov: Srbija je deo ruskog identiteta

...

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Ostale novosti iz rubrike »