RT: Morate ozbiljno da shvatite Putina - Merkelova

18.06.2022. god.

Bivši nemački kancelar je saopštila da je njen odlazak sa funkcije možda pomogao da se podstakne trenutni sukob

Angela Merkel je rekla da su odluke koje je donela dok je bila na funkciji, kao i njen odlazak prošle godine, možda uticale na odluku ruskog predsednika Vladimira Putina da pokrene rusku vojnu operaciju u Ukrajini u februaru. Iako ga je na kraju okrivila za odluku o njenom pokretanju, ona je upozorila da Zapad „mora ozbiljno da shvati Putina“.

U jednom od svojih prvih velikih intervjua od kada je napustila funkciju u decembru, čije je odlomke objavila nemačka mreža RND u petak, Merkelova je otkrila da je prošle godine pokušala da razgovara sa Putinom o evropskom bezbednosnom uređenju, ali da ruski predsednik, prema njenim rečima, nije bio zainteresovan.

„S jedne strane, Putin više nije bio spreman za samit u normandijskom stilu“, rekla je ona, misleći na četverostrane sastanke između Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine koji su rezultirali sporazumima iz Minska 2014. i 2015. godine. Ovi protokoli nisu uspeli da okončaju rat u Donbasu, pri čemu je Rusija optužila Kijev da krši njihove odredbe na prekid vatre i da ignoriše njihove preporuke da Ukrajina dodeli autonomiju Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici.

„S druge strane, nisam uspela da stvorim dodatni evropsko-ruski format za diskusiju o evropskom bezbednosnom poretku pored normandijskog formata“, rekla je Merkelova.

Merkelova je bila kancelar Nemačke 16 godina. Nemačka ekonomija je dominirala evrozonom u to vreme, podstaknuta uvozom ruskog gasa. Merkelova je branila svoj radni odnos sa Putinom, rekavši novinarima ranije ovog meseca da bi bilo politički nemoguće ne trgovati sa Rusijom. Merkelova je takođe ostala pri svojoj odluci da blokira predlog Ukrajine za pridruživanje NATO-u 2008. godine, tvrdeći da bi takav potez pokrenuo rat sa Rusijom.

Domaći kritičari Merkelove dugo su je optuživali za mekoću prema Moskvi, uprkos njenoj podršci sankcijama nakon što se Krim ponovo pridružio Ruskoj Federaciji 2014. godine. Isto tako, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je saopštio da su Merkelini „ustupci Rusiji“ ohrabrili Putina da pokrene ukrajinsku operaciju u februaru. .

Bivši kancelar je rekla da je njen odlazak sa funkcije „možda bio doprinos“ trenutnom sukobu, iako nije elaborirala da li Putin možda oseća manje sklonosti diplomatiji sa njenim naslednikom Olafom Šolcom.

Umesto toga, rekla je da je preokret u svetu možda uticao na tajming ruske operacije, odnosno „izbori u Francuskoj, povlačenje trupa iz Avganistana i stagnacija primene sporazuma iz Minska“.

Pozivajući se na sukob u Ukrajini kao na prekretnicu u evropskoj istoriji, Merkelova je upozorila da „morate ozbiljno da shvatite Putina“. Bivši kancelar nije isključila mogućnost kasnijeg posredovanja u rešavanju sukoba, ali je rekla da od nje „trenutno nije traženo“ da se uključi.

Dok je Šolc izrazio oklevanje da sankcioniše ruska fosilna goriva, njegova vlada je ipak zatvorila gasovod "Severni tok 2" nekoliko dana pre nego što su ruske trupe ušle u Ukrajinu. Od tada Šolc šalje oružje i municiju kijevskim snagama, te je naveo da će se potrošiti 113 milijardi dolara na nabavku novog američkog i izraelskog naoružanja i obećao da će povećati potrošnju za odbranu na iznad 2% BDP-a.

Izvor: RT

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor
Tanjug
foto: © AP / Markus Schreiber / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Srbi žele da se druže sa Rusima i veruju nam

Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...

Pavel Bušujev: Srbi hoće da budu prijatelji sa Rusima i veruju nam

U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...

Mitropolit Čerkaski Teodosije: Sveti Nikolaj Žički je ukazao na duhovni uzrok svetske krize

Vaše Visokopreosveštenstvo...

Igor Pšeničnikov: Srbija je deo ruskog identiteta

...

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Ostale novosti iz rubrike »