Jugoistočna Evropa traži nove partnere među državama Persijskog zaliva

U sredu u Bukureštu je nastavio rad dvodnevni ekonomski forum zemalja Jugoistočne Evrope i Persijskog zaliva. Galvna tema foruma bila je saradnja u energetskoj oblasti. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

Organizator foruma u Bukureštu, Savet za saradnju država Persijskog zaliva predstavlja jedan od najjačih finansijsko-ekonomskih blokova savremenog sveta. Ipak posebnu težinu dato udruženje ima u energetskoj sferi, pošto okuplja najveće proizvođače nafte i gasa.

Talas nemira koji je obuhvatio zemlje Severne Afrike dao je još veću aktuelnost problemu osiguranja energenata za zemlje članice EU. Rukovodstvo EU tradicionalno je videlo alterantivu za prevladavanje mogućih problema u forisranoj izgradnji gasovoda Nabuko. Ipak upravo u jeku severnoafričkih nemira kompanija Britiš petroleum uvećala je cenu datog projekta dvostruko – sa 7 na 14 milijardi evra.

Tako su planovi EU u energetskoj oblasti osetili dvostruki udarac, i Brisel je bio primoran da hitno traži nove varijante osiguranja energetske bezbednosti.

I mada se tema Nabuka, ruskog projekta gasovoda Južni tok uz učešće između ostalog Bugarske i Grčke i mogućim uključivanjem Rumunije na forumu u Bukureštu nije posebno razmatrala, vidi se primetno pomeranje akcenata na energetskom polju, koje nagoveštava određene koristi za Rusiju i druge isporučioce nezavisne od EU. Tim pre što upravo Moskva nudi fileksibilnu šemu transporta energenata u zemlje EU, adaptiranu za različite sitaucije, koja se tiče ne samo gasa, već i nafte – istakao je u razgovoru za Glas Rusije šef ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov. On je podsetio na projekat opremanja naftovoda Burgas-Aleksandrupolis kao i projekat naftovoda Samusn-Džejhan koji podržava Rusija za transport nafte preko turske teritorije.

U uslovima aktivnog razvoja rusko-turskih odnosa Rusija je rešila da uđe u sastav konzorcijuma za naftovod već preko teritorije Turske. Projekti Burgas-Aleksandrupolis i Samsun-Džejhan u mnoge su alternativni sa tačke gledišta sirovine. Ali oni omogućavaju da se variraju maršrute isporuke. Slična situacija je i sa Južnim tokom. I činjenica da su se sada zemlje Jugoistočne Evrope obratile ovim regionima bogatim energentima svedoči o širem prilazu problemu energetske bezbednosti.