EU u očekivanju „arapskog proleća“

Neslaganja i sporovi – u takvoj neobičnoj atmosferi protekao je vanredni samit EU u Briselu. On je bio posvećen situaciji u Libiji, između ostalog mogućnosti vojnog mešanja NATO-a u EU u sukob pobunjenika i Libijske vojske. Diskusije su se povele oko poziva Pariza i Londona da se prizna tkzv. Prelazni nacionalni savet Libije kao jedini zakoniti predstavnik zemlje i da se nanesu precizni raketni udari na Libijsku vojsku.

Pitanja kod prestavnika evropskih država bilo je mnogo. Evo samo nekih od njih: u kojoj meri tkzv. Prelazni nacionalni savet predstavlja narod Libije? Šta će raditi Zapad ako započne vazdušnu operaciju, a ona ne bude ovenčana uspehom? Ali ući u još jedan rat poput avganistanskog ni jedna zemlja Evrope danas ne može sebi da dopusti.

Predsenik Francuske Nikola Sarkozi i britanski premijer Dejvid Kameron u petak takođe su malo ublažili svoje pozicije. Oni već ne pokušavaju da dobiju od kolega iz EU saglasnost za primenu sile, već su samo predlagali da se dogovore o početku pripreme snaga vodećih evropskih država za nanošenje udara po Libiji. Osim toga, udari će imati isključivo "odbrambeni" karakter.

I tako u suštini mogućnost vojne operacije protiv Libijse ne skida se sa dnevnog reda. Da li će EU i NATO pribeći toj meri, zavisi od toga kako će se razvijati događaji u regionu, istakao je u intervjuu za Glas Rusije analitičar Instituta za istok RAN Aleksandar Filonik.

Uključeni su vrlo ozbiljni ekonomski i strateški interesi zapada u Libiji. Može se očekivati da će se ove zemlje rešiti na kraju na to da zatvore vazdušni prostor i da ometaju letove libijske avijacije. U težnji da osigura dostup naftnim izvorima Zapad može da se odluči na intervenciju.

Moskva se katerogički protivi primeni sile protiv Libije. Kako je rečeno u izjavi ruskog MIP, razrešenje krize u Severnoj Africi moguće je samo mirnim dijalogom sukobljenih strana. Takav stav je odražen i u poslednjoj rezoluciji SB UN, koaj je bila razrađena uz aktivno učešće Rusije.