Crni transplantolozi iz žute kuće. Nastavak

Resor vrhovnog komesara EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton ne veruje SB UN i ne smatra ga kompetentnim u istrazi zločina na Kosovu. Takav zaključak sledi iz otkrovenja sa kojim je istupila pres-sekretar gospođe Ešton Maja Kocijančić. U intervjuu za beogradski list Večernje novosti ona je ijavila da je građansko-policijska misija EU u Prištini u stanju samostalno da vrši istragu, i predstavlja najkompetentniju organizaciju. Takav je bio odgovor EU na sopstveno obraćanje Srbije sekretarijatu UN po datom pitanju. U njemu je Beograd pozvao SB UN da razmotri pitanje istrage zločina albanskih separatista na Kosovu. UN su već potvrdile da će srbski zahtev biti razmotren uskoro na zasedanju SB. Temu nastavlja Petar Iskenderov.

I tako je spoljnopolitička služba EU faktički uputila izazov UN. Međutim, uz sve poštovanje sudijama i policajcima EU koji rade u Prištini, vrhovna ovlašćenja povodom situacije u pokrajini pripadaju ipak ne njima, već UN. Postavlja se zakonomeno pitanje: zašto EU ne želi da pusti SB UN da istražuje takve čudovišne zločine kao što je trgovina ljudskim organima?

Odgovor, kako to biva u međunarodnim poslovima, treba tražiti u istinskim ciljevima i interesima koje ima na Kosovu EU. Oni se sastoje ne toliko u osiguranju pravnog poretka, koliko u izgradnji institucija samoproglašene kosovske nezavisnosti. A u tim institucijama ključne pozicije zauzimaju upravo oni političari i snage koje je specijalni izvestilac SE Dik Marti optužio za umešanost u mnogobrojne zločine na Kosovu. U prvom redu reč je o neuništivom premijeru Hašimu Tačiju. Jer priznanje njegove krivice ne samo da će naneti udarac imidžu EU i drugih zapadnih struktura, već će postaviti još nezgodnije pitanje: na čijoj strani se našla Evropa u sukobu Prištine sa Beogradom i kosovskim Srbima? – pojasnio je u inverjuu za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasev.

Srbija i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova. U tim uslovima administracija Kosova pokušava na razne načine da primora srpsku manjinu da prizna ovu nezavisnost. To bi joj omogućilo da izjavi da se kosovski problem rešava u interesima i Srba i Albanaca. Sličnu politiku sprovodi i rukovodstvo EU. Zato su i Prištini i Briselu krajnje nepovoljna sva razotkrivanja separatističkih zločina. UN i dalje zauzima neutralan stav po pitanju statusa Kosova – ne priznavajući njegovu samoprogalšenu nezavisnost. Zato se EU tako plaši učešća date organizacije u pitanjima istrage.

Javno nepoverenje Misiji EU na Kosovu već je izrazila bivši generalni tužilac Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karla del Ponte. Ona je ubeđena da ova institucija nije u stanju da sprovede istragu. Pre svega, zbog nespostobnosti da brani potencijalne svedoke. Del Ponte je pozvala SB UN da se umeša. Po njenim rečima on treba da donese odluku povodom istrage kako bi ona bila nezavisna.