Snaga Rusije u narodnom jedinstvu

4. novembra Rusija obeležava Dan narodnog jedinstva. Ovaj državni praznik simbolizuje vernost zavetima predaka koji su 1612. godine odbranili nezavisnost zemlje u borbi sa stranim okupatorima. Njihov podvig i danas svedoči o tome da budućnost Rusije zavisi samo od građanskog jedinstva.

1612. godine cela Rusija je bila jedno veliko polje bitke. Veliki deo njenih zapadnih predela je bio zauzet ratobornim susedima. Moskvu su okupirali poljski interventi. Jedina ruska država se faktički raspala, pojavili su se mnogi „samozvanci“ koji su želeli da sednu u prazan carski tron. Rusija se prvi put za 100 godina našla na granici propasti. Takve tragedije nacije još nije bilo, ni pre, ni kasnije, govori direktor Instituta ruske istorije Andrej Saharov:

U to vreme u uslovima teških istorijskih kataklizama, podeljenosti, duhovnog pustošenja, moralne degradacije društva, izdaje – ustali su najbolje snage naroda. Seljačke, trgovačke, boljari i ljudi kneževskog roda, svih onih koje je duša bolela za rusku zemlju, koji nisu živeli samo radi svojih ličnih koristoljubivih interesa. Bilo ih je ogromna količina. To su bili i Rusi, i predstavnici Povolžja, i Severa, to su bili ljudi različite veroispovesti. To je bio narod na čelu sa svojim jarkim predstavnicima – Minjinom i Požarskim. Ti ljudi su slomili strane okupatore. Oni su voleli Otadžbinu i spasili su je.

4. novembra 1612. godine narodnim snagama je oslobođena Moskva. Posle nekoliko meseci na Zemskom Saboru u Kremlju izabran je novi ruski monarh i postavljene su osnove budućeg razvoja države. Od sredine 17. veka u čast oslobođenja glavnog grada Rusije svakog 4. novembra je bio slavljen praznik Kazanjske ikone Bogorodice, sa kojom su ruski odredi ušli u okupiranu Moskvu. U 20. veku za vreme sovjetske vlasti ta tradicija je prekinuta. Ali 2005. na inicijativu lidera religioznih konfesija nove Rusije taj praznik se preporodio  i upisan je u kalendaru kao Dan narodnog jedinstva.

Ipak istraživanje javnog mnjenja govori o tome da praznik još nije postao svenarodni u direktom smislu reči, jer deo ruskog društva i dalje daje prednost sovjetskom prazniku 7.novembra. Direktor ruskog Instituta strateških istraživanja Leonid Rešetnjikov smatra da se prazniku treba dati još mnogo vremena:

Posle revolucije smo slavili 7. novembar. Decenijama smo navikavali narod da ga slavi. Navikavali se da ćutimo i da ga ne kritikujemo. Za kritike je moglo i u zatvor da se dospe. Sada slobodno sporimo da li je 4. novembar praznik ili nije. Glavno je ujediniti se po pitanju preporoda Rusije. Tu veliku ideju narod polako počinje da shvata.

Duhovni lideri Rusije na čiju su inicijativu vratili praznik pozvali su sunarodnike da naprave od 4. novembra Dan dobročinstva. U svim pravoslavnim hramovima su praznične službe božije. U Kazanjskom saboru na Crvenom trgu liturgiju vrši patrijarh Kiril.

Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i premijer Vladimir Putin će 4. novembra zajedno posetiti Nižnji Novgorod u kojem će učestvovati u svečanostima povodom praznika. Prošlih godina su se svečanosti sa učešćem prvih lica Rusije održavale u Moskvi, ali ovog puta centar je nižegorodska zemlja, u kojoj su se 1611. godine okupili dobrovoljci za borbu protiv poljskih i švedskih okupatora.