Igre Pentagona: ruski rulet kineskim čipovima

 Američki avioni, brodovi i čak rakete napunjeni su švercovanim čipovima kineske proizvodnje. Takvi su rezultati istrage čije rezultate je ovih dana senatu SAD predstavio Komitet za oružane snage. Senatori su zabrinuti: zbog toga rakete-presretači ili piloti helikoptera neće moći da pogode cilj.

Po približnim ocenama, broj falsifikovanih delova u američkoj vojnoj tehnici može da premašuje milion komada. I po mišljenju senatora, to je samo vrh ledenog brega – komisija je videla samo deo lanca isporuka. Hiljadama američkih borbenih aviona i brodva se upravlja pomoću uređaja sa švercovanom kineskom elektronikom. Ona se koristi na transportnim avionima Boing C-17, Lokid Martin C-130J Super Hercules i na helikopterima Si Najt i čak u protivraketnim sistemima.

Otprilike u 7 od 10 slučajeva domovina neoriginalnih delova bila je Kina. Još 20% došlo je iz Kanade i Engleske – ove zemlje su baza za preprodaju kineskih falsifikata. Za vreme rasprave bile su prikazane fotografije sa tržišta elektronike u gradu Š... – kartonske i plastične kutije pune mikroshema. Lokalni stanovnici peru u reci stare čipove, suše ih na suncu, posle čega ih daju na pradaju veletrgovcima. To što se dobija na kraju može uspešno da prođe proveru u fabrici. Ipak eksperti ističu da čupovi koji se koriste u vojnoj tehnici moraju da izdrže visoku temperaturu i vlažnost. A falsifikat u vanrednim uslovima može da izneveri, istakoa je u intervjuu za Glas Rusije ekpsert za konkurentsko obaveštavanje Jevgenij Juščuk.

Originalna produkcija testira se na kvalitet prilično ozbiljno, posebno ako je vojna. I visoka cena se određuje ne samo cenom razrade. Ona se određuje i time što određeni procenat produkcije ide u feleričnu robu i njena cena se dodaje ceni onoga što se pušta u prodaju. Takođe se dodaje cena usluga samog testiranja. A kada se radi o švercovanoj robi, dobija se ruski rulet: može da ispadne dobro, a može i ne baš dobro. I ako se loš deo nađe u avion, ovaj avion zatim, na primer, može da izgubi nuklearnu bombu. Oni su već 50 komada izgubili, sudeći po tome šta je u štampi napisano do danas.

Problem koji je razmatran u senatu nije nastao danas. Još 90-ih godina administracija predsednika SAD Bila Klintona predložila je Pentagonu da smanji troškove i da odustane od konstruisanja elektronike u američkim preduzećima. Umesto toga vojni resor je počeo da kupuje „sa tezge“. A kako je Kina postajala svetski centar proizvodnje elektronike, ove tezge je punila njena produkcija.

Senatski komitet je našao originalno rešenje: zatražio je da Kina hitno zatvori svoje crno tržište elektronike. Na raspravu su takođe pozvali ambasadora Kine, mada se on diplomatski pozvao na neodložna posla.

Rezultate senatske istrage prokomentarisali su i kineski eksperti. Optužbe na račun Kine tamo nazivaju neosnovanim. Čitava sitaucija je ilustracija zakona slobodnog tržišta. Jedini izlaz za SAD je da kupuju delove u Koreji i Japanu, ali tada će njihova cena biti nekoliko stotina puta veća. Takva varijanta teško da će odgovarati Pentagonu, kojem predstoji da za 10 godina smanji troškove za kupovinu novog naoružanja još za 450 milijardi dolara. Tako da je jedina uzdanica napredna kineska nauka.