Odlaze da ostanu

Intervju koji je dao za nemački Lajpciger Fokcajtung ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezjer, proizveo je među novinarima i ekspertima efekat bombe. Nemački ministar odbrane bukvalno je rekao sledeće: U suštini netačno je da posle 2014. godine u Avganistanu neće ostati nikakvih borbenih odreda bundesvera. Neće bolničari vrštiti plansku obuku avganistanskih vojnika, već, podrazumeva se, naša pešadija, primetio je on. A to upravo treba da budu bojevi odredi. Što se tiče njihove brojnosti, ovo pitanje po rečima de Mezjera za sada ostaje potpuno otvoreno. Ništa manje važno delovalo je i drugo otkriće nemačkog ministra odbrane. Za osiguranje organizovanog povlačenja trupa iz Avganistana biće potrebne dodatne snage.

Nemački mediji citiraju otvoreno priznanje svog ministra odbrane sa velikom dozom sarkazma. Šta stoji iza reči ministra koga smatraju, za razliku od svojih ratobornijih prethodnika, pre vojnim birokratom? Izvesnu svetslost na Mezjerova otkrića proliva spremnost koju je on izrazio, ili bolje reći uslužnost u pružanju pomoći saveznicima prilikom organizacije povlačenja njihovih trupa. Jasno je da se u prvom redu imaju u vidu Amerikanci. Ipak to je stariji partner. U vezi sa tim već pomenuti Internet portal Mirovna inicijativa podseća na sporazume između Kabula i Vašingtona o dislokaciji 25 000 američkih vojnika u vojnim bazama u Avganostanu do 2024. godine. Između ostalog, po saopštenjima medija, Pentagon diskutuje uopšte o blagovremenosti Obamine odluke povodom povlačenja trupa iz Avganistana do 2014. godine. Vladimir Anohin, potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme ne veruje u potpuno povlačenje.

Razgovori o instruktorima i obuci su paravan. U stvari tamo će ostati borbene jedinice. Ne shvatam samo zašto se Nemci upliću u tu avanturu, pri čemu vrlo aktivno. Posebno u trenutku kada je Pakistan izjavio da zatvara granicu sa Avganistanom za vojni teret. To je ozbiljan udarac koaliciji. A ako se tamo desi nešto bitno? Kako će se trupe probiti odatle?

Anohin ne isključuje ni zainteresovanost zapadnih zemalja za osvajanje rudnih blaga Avganistana, koji još zovu i „litijumskom Saudijskom Arabijom“. Osim toga, tamo su velike rezerve uranijuma, bakra, zlata, gvožđa. Uz to važna ekonosmka komponenta za boravak trupa SAD i NATO-a u Avganistanu je promet narkotika, smatra Anohin. Po njegovim rečima, stiče se utisak da se Amerikanci tamo nalaze za njegovo obezbeđenje. Eto, tako se oni povlače.