Balkanom tranzitiraju heroin i kokain

-Balkanska ruta ostaje glavni koridor za krijumčarenje narkotika iz Avganistana do evropskih zemalja - kaže predstavnik Međunarodnog saveta UN za kontrolu narklotika Hamid Godze. Prema analizi UN, procjenjuje se da sada 80 odsto droge stiže iz Avganistana, preko Turske i Balkana, do zemalja zapadne Evrope. Kriminalci su ranije češće koristili sjeverni balkanski koridor pogotovo za heroin: od Avganistana, preko Turske, Bugarske, Rumunije, Srbije, do Mađarske i Rumunije.
Najnovija istraživanja pokazuju da šverceri sada više koriste rutu preko Turske, Grčke, Makedonije i Albanije do Italije, posebno kada se radi o kokainu.
-Turska je zaoštrila borbu protiv švecera narkotika. U poslednjih pet mjeseci mi smo zaplijenili više narkotika nego svih 27 zemalja EU zajedno- kaže Behsat Ekiči, načelnik odjeljenja za borbu protiv krijumčarenja i organizovanog kriminala.
Zemlje regiona u poslednje vreme sve više sarađuju u borbi protiv krijumčarenja narkotika, iza koga stoje grupe koje su međusobno povezane od Južne Amerike i Avganistana, sve do zapadne Evrope. Tu, međutim, još nisu iskorišćene sve mogućnosti.

-Krijumčarenje droge treba spriječiti i na globalnom planu, što podrazumijeva još širu saradnju. To nije samo problem Turske ili Grčke, već zahvata i druge zemlje, kao što su Avganistan, Iran i zemlje zapadne Evrope- kaže Joanis Mihaletos iz Fondacije za svjetsku mrežu bezbjednosti u Atini.
Na Balkanu među lokalnim grupama poznata je albanska mafija, koja se specijalizovala za krijumčarenje heroina u regionu i u zemljama EU.
U tu mrežu su uključene i italijanska Drageta, crnogorski narko -klanovi, turski narko-karteli, kao i ruski i kavkaski kriminalci.
U švercu učestvuju i turski Kurdi koji su povezani sa pripadnicima tog naroda koji žive u Iraku, Iranu i centralnoj Aziji i imaju uhodane kanale za krijumčarenje od Avganistana, najvećeg proizvođača heroina u svetu.
AG