Samo mali broj građana Srbije poseduje fakultetsku diplomu

Pa ipak, činjenice nam govore da se obrazovanju ni izbliza ne ukazuje onolika pažnja koja bi bila potrebna da se ono dovede do potrebnog nivoa. Dakle, o kojim se činjenicama radi i kakvo je zapravo aktuelno stanje u srbskom obrazovanju?

Samo oko 6,5 procenata građana Srbije ima diplomu nekog fakulteta, što predstavlja izuzetno mali postotak, kako u našem balkanskom okruženju, tako i u onom širem. Inače, svetski stručnjaci u toj oblasti smatraju da svaka normalno razvijena zemlja treba imati najmanje 20% visokoobrazovanih.

A kakva je situacija u drugim državama, i u kojoj meri se od njih razlikujemo?

Poređenja radi, prosek visokoobrazovanih u Evropskoj uniji je viši od 20 procenata, a najveći je u skandinavskim zemljama i zemljama Beneluksa, koje imaju i preko 30% ljudi sa visokim obrazovanjem.

Takođe, i skoro sve balkanske zemlje na tom polju beleže bolje rezultate od Srbije, kao na primer naš južni sused Makedonija, sa svojih 7,5 odsto.

A posebno velik napredak u pogledu obrazovanja je učinila Ruska Federacija, s obzirom da je u njoj u periodu između dva poslednja popisa stanovništva ostvareno povećanje visokoobrazovanih stanovnika za celih 41 posto. To znači da sada u Rusiji živi blizu 30 miliona diplomiranih stručnjaka, što je 23% stanovništva starijeg od 15 godina, odnosno 19% od ukupnog stanovništva. A što se tiče broja poslediplomaca, u Rusiji ima oko 600 hiljada magistara nauka i 124 hiljade doktora nauka.

Naposletku, vratimo se ponovo na obrazovnu situaciju u Srbiji. S obzirom da se sada iz državnog budžeta za obrazovanje izdvaja prilično skromnih 3,5 posto, lako je pretpostaviti da se ništa neće desiti ni u budućnosti, što bi moglo značajno izmeniti postojeće činjenično stanje.

Isto tako, više je nego jasno koliko je Srbija daleko od toga da ispuni preporuku Evropske unije, koju je ova uputila svim svojim članicama, kao i kandidatima za članstvo – da se u srednjoročnoj perspektivi broj visokoobrazovanih ljudi poveća čak na 40 procenata stanovništva. Jednostavno, za takvo ogromno povećanje diplomaca kod nas ne postoje nužna finansijska sredstva, pa čak ni neophodni nastavni kadar.

Štaviše, stanje sa brojem akademskih građana se utoliko više pogoršava, jer se Srbija nalazi među prve tri zemlje na svetu po takozvanom odlivu mozgova, to jest po broju visokoobrazovanih ljudi koji napuštaju zemlju sa ciljem odlaska u neku perspektivniju državu koja može da im ponudi posao.

Da stvari budu gore, još relativno nedavno je zvanično obelodanjen podatak da je Srbija tokom niza prethodnih godina bila jedina zemlja u Evropi u kojoj je broj fakultetski obrazovanih osoba bio u padu.

Dakle, problem se sastoji u tome što mnogi građani Srbije nemaju uslove da se zaposle s obzirom da su zbog niske prosečne obrazovanosti nekonkurentni na našem regionalnom tržištu, ali i na onom širem, svetskom.

A u takvim okolnostima teško je moguće očekivati da će se nešto promeniti u vezi sa našim životnim standardom, i uopšte sa stanjem u srbskom društvu, jer se u svim razvijenim zemljama visokoobrazovani deo stanovništva s pravom smatra lokomotivom svestranog razvoja i privrednog napretka.

Ratko Paić,