Obuka vojnih obaveštajaca na Arktiku

 Vojni obaveštajci su proslavili praznik svoje profesije. U Rusiji ga slave tek 12 godina, bez obzira na to što je Glavna obaveštajna uprava Generalnog štaba Oružanih snaga osnovana 1918. godine.

Danas obaveštajna služba postoji skoro u svim vojnim sektorima, uključujući čak i 200. specijalnu motorizovanu streljačku brigadu. Ovaj odred je opremljen najsavremenijim vrstama naoružanja. Neka su novinarima po prvi put demonstrirana uoči praznika ove profesije.

Pozadina neprijateljske linije. Operativci vojne obaveštajne službe prate kretanje neprijatelja. Oči i uši vojnika — ruski sistem „Kredo-M“. To je radar mobilne stanice kopnene obaveštajne službe. Danju i noću on snabdeva vojnike potrebnim informacijama – prati tehniku i pešadiju. Svi podaci se prenose na specijalnu noutbuk.

Do skoro su sistem je držali u tajnosti. Po prvi put na Arktiku vojnici demonstriraju sistem. Komandir izviđačkog voda, stariji poručnik Vjačeslav Tjulenov priča: „Veoma siguran sistem koji štiti od napada. Postoji prenosivi kompleks – onaj, što je ovde, a može da se transportuje".

Jurišni odred uništava neprijateljska oklopna vozila. Za manje od jedne minute. Podaci o kretanju neprijatelja su predati na vreme. Tajni dokumenti su odvojeni i poslati u štab. Vojnici, bukvalno, nestaju pred očima. Postati nevidljivi čovek nije tako teško. Nikakvi skupi specijalni efekti, ni nanotehnologije. Maskirno odelo, koje je vreme testiralo, pravilno se koristi i vojnik se ne vidi na rastojanju od nekoliko metara.

Vojna obaveštajna služba vežba svoje umeće u zoni za psihološke pripreme. U zoni se imitiraju uslovi gradske borbe. Vojnici uzastopno prolaze unakrsnu vatru, zgrade u plamenu i dimne bombe. Samo tako, prema rečima komandira, može da se probudi instinkt samoodržanja. To će omogućiti vojnicima da u kritičnoj situaciji sačuvaju bistre misli. Kako je zabeležio komandir čete, kapetan Denis Paršin: "Nadam se, da nikad nećemo morati da ih testiramo u stvarnoj borbi, ali tako će se oni makar malo približiti mogućim uslovima — zvižduk metka, eksplozije, vatra".

Za obaveštajca je važno da zna da rukuje različitim tipovima oružja — da li je to ručna protivtenkovska granata ili inženjerska lopata. Na poligonu obaveštajci provode po 5 sati danju i 5 sati noću. Pri tome svi vojnici bataljona su regruti, koji mnogo žele. Regrute ne zbunjuje čak to, da nekoliko godina posle službe oni ne mogu da putuju van zemlje - tajnost.

Komandir izviđačkog bataljona 200. specijalne motorizovane streljačke brigade, potpukovnik Genadij Seleznjov kaže: „Obaveštajac mora da ima ne samo jedan glavni kvalitet, mora da je kao prvo izdržljiv, snažan i inteligentan. Mislim da je osnovni kvalitet obaveštajca – kada u teškom trenutku, sam u pozadini neprijateljskih linija, treba da donese pravilnu odluku i da je izvede do kraja". Sa tim, obaveštajci 200. motorizovane streljačke brigade nemaju problema. Vojnici imaju direktan primer - svoje komandire. Mnogi oficiri ovog odreda su prošli kroz teške trenutke, a iz prve ruke znaju šta znači biti u pozadini neprijateljskih linija.

Autor: Kirill Kogan