Protiv nas su koristili zabranjeno oružje

Piše Konstantin Kačalin

Kako mi je ispričao 1999. godine Milovan Drecun, za njega, ratnog dopisnika, početak bombardovanja nije bio neočekivan.

Dve nedelje pre operacije "Milosrdni anđeo" on je otputovao na Kosovo kao dopisnik RTS.

- 24. marta bio sam u Prištini. I u 20.00 kada je avijacija nanela prve udare iz vazduha po Kosovu, bio sam na ulici. U tom trenutku prva krstareća raketa je proletela u pravcu Prištinskog vojnog korpusa. Raketama su rešili da unište aerodrom Slatina. Mi i danas ne znamo kakvo konkretno oružje je koristila alijansa u ratu protiv nas. Takve informacije nigde nema, a Brisel o tome uopšte ne govori. Američka komanda ni jednom nije saopštila svetskoj javnosti koje Tomahavke, vakuumne i kasetne bombe su tri meseca bacali nad glavama ljudi i na industrijske i strateške objekte.

Zašto do danas Amerikanci kriju da je u ratu protiv Srbije i Crne Gore korišteno zabranjeno oružje?

- Tačno znam da su se u tom radu vrlo često koristile bombe sa osiromašenim uranijumom. Ovim oružjem su bili opremljeni avioni A10. Bombe sa punjenjem težine 210 grama primenjuju se za uništavanje oklopne tehnike. Na Kosovu su stalno korištene kasetne bombe koje imaju veliki efekat uništavanja žive sile. Direktno hemijsko oružje nije korišćeno. NATO je namerno uništio transformatorske podstanice u kojima je bilo prilično mnogo perilena. To je zabranjena hemijska supstanca, što je priznato u dokumentima EU. Ovaj perilin se posle bombardovanja NATO-a našao u zemlji i vodi. To je nanelo ogromnu štetu ekologiji zemlje.

Prošlo je 14 godina posle agresije NATO-a. Postoje li podaci o uvećanju broja obolelih i smrtnosti u Srbiji posle operacije "Milosrdni anđeo"?

- Na Kosovu i Metohiji je naglo skočio procenat obolelih od raka među decom. Na granici sa Albanijom (Prizren, Đakovica, Peć), tamo gde su najčešće leteli avioni A10. Zatim su bili italijanski i američki vojnici koji su oboleli od „nepoznate“ bolesti. Sve ove vojnike odmah su povukli sa Kosova. Koliko znam, u SAD je bilo suđenje tim povodom. Grupa iz sastava KFOR je tužila američku vladu. Govorili su da ako vlada izgubi sud, vlasti neće imati sredstava da plate za fizičku štetu svojim vojnicima. Tako su pisali američki mediji. Ali zatim su stvar zataškali, strane su došle do sporazuma, i sve je bilo srećno zaboravljeno. Naši vojnici i oficiri, oni koji su ratovali u sastavu Prištinskog korupsa, nekoliko godina posle bombardovanja su umrli od leukemije, raka pluća, raka mozga. U Aleksincu su najviše postradali civili, tamo su specijalno bombardovali civilne objekte. Nekoliko puta je skočio procenat obolelih od raka mozga u gradu. Nažalost, konkretne analize i statistike ovih oboljenja u Srbiji nema. Očigledan je cinizam bivšeg generalnog sekretara NATO-a Džordža Robertsona koji je na pitanje jednog od srbskih novinara da ljudi iz Srbije planiraju da tuže NATO Haškom tribunalu sa osmehom odgovorio: Ali kod vas nema medicinskih dokaza da su ljudi počeli da boluju posle naših operacija u Srbiji. Mogu tačno da potvrdim da je osiromašeni uranijum na Kosovu i Metohiji korišćen, lično sam video kako su pucali na civile, kako su uništavali razne objekte, u kojima su bile opasne hemijske supstance. Ali na sve tvrdnje rukovodstva alijanse da u Srbiji nije bilo ništa zabranjeno, da protiv nas nije vođen hemijski rat, mogu da kažem samo jedno – to je laž.

U SAD su postojali pokušaji da se ispriča javnosti o tome šta se u stvari dešavalo na Balkanu na proleće 1999. godine?

- Posle agresije NATO-a, u Kongresu SAD je bila formirana specijalna komisija koja se bavila proučavanjem ekološke štete nanete Srbiji. U tim dokumentima se govorilo da su najzagađeniji gradovi Pančevo, Novi Sad, Beograd, Kragujevac. Istina, bilo je saopštenja da Pentagon nije hteo da daje kongresmenima tačnu informaciju o tome. To znači da je situacija bila još dramatičnija, nego što smo pretpostavljali. Pančevo, gde se proizvodio azot, bombardovali su stalno. I u tom gradu posle rata dugo su padale kisele kiše. U Kragujevcu, to je centar vojne industrije Srbije, vrlo su osetne ekološke posledice. A u gradu Vranje pored Makedonije voda se smatra zagađenom posle bombardovanja.

Nastavak sledi