Da li je sada spreman vagon za kapitulaciju?

Pre desetak dana, opisujući tok briselskih razgovora, premijer Dačić je verno opisao atmosferu na pregovorima, rekavši da je u Briselu samo nedostajao vagon za potpisivanje kapitulacije, misleći pritom na čuveni železnički vagon u Komjenjskoj šumi, u kome je Hitler 21. juna 1940. godine u Drugom svetskom ratu naterao Francusku da potpiše kapitulaciju. Međutim, s obzirom da se u nastavku briselskih pregovora uveliko očekuje potpisivanje sporazuma sa Prištinom, koji u suštini ne znači ništa drugo nego prećutno priznanje kosovske nezavisnosti, onda se čini da je i taj vagon za kapitulaciju sada spreman za srpsku delegaciju i potpisivanje može da počne.

Ipak, čini se da će jedina razlika između tadašnje francuske kapitulacije, i ovovremene srpske, biti u tome što se ova potonja neće nazivati svojim pravim imenom, nego «teškim kompromisom koji podjednako zadovoljava obe strane».

Ali ko će u tom slučaju biti stvarni i jedini pobednik, a ko gubitnik, jasno govori i juče usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Kosovu, u kojoj se pozivaju članice Evropske unije koje do sada nisu priznale nezavisnost Kosova, da to sada učine. Već iz toga se jasno vidi da ne samo albanska strana u pregovorima, nego i evropski posrednici nemaju nikakvu sumnju u to da se na pregovorima samo utvrđuje blaga srbska autonomija unutar nezavisnog Kosova, a Beograd se prećutno pravi da to ne primećuje.

A očigledno je da albanska strana zna i kako da se zahvali evropskim posrednicima za pružene usluge, pa je tako skoro nezapaženo u srbskim medijima prošla vest da je vlada Kosova donela odluku o prodaji 75% akcija pokrajinske fiksne i mobilne telefonije nemačkoj kompaniji “Axos Kapital” u konzorcijumu sa britanskom “Najafi Kompani”, iako je time na najgrublji način povređeno pravo državne svojine Republike Srbije i pravo privatne svojine ostalih akcionara, ili drugim rečima, na taj način je izvršena otimačina srpske imovine.

Tim povodom su iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju izjavili da su nemački i britanski kupci obmanuti o stvarnoj vlasničkoj strukturi kosovskog Telekoma i Pošte, ali malo je verovatno da oni nisu bili dobro obavešteni o tome ko su pravi vlasnici. Otuda zvuči krajnje tragikomično saopštenje iz iste Kancelarije u kome se ističe da će o ovoj nelegalnoj uzurpaciji srpske državne i privatne imovine obavestiti međunarodnu javnost i sve relevantne faktore međunarodne zajednice, kada je jasno kakav je stav te iste međunarodne zajednice. A da u to nema ni najmanje sumnje, govori činjenica da su ambasade Nemačke, Velike Britanije i Sjedinjenih Država na Kosovu već pozdravile privatizaciju kosovske pošte i telefonije, i to u javnom, zajedničkom saopštenju. I stoga, potpuno je nerealna izjava Kancelarije za Kosovo i Metohiju da su kupci otete srpske imovine obmanuti o stvarnoj vlasničkoj strukturi, i štaviše, pre bi se moglo reći da se samoobmanjuje onaj koji ne želi da vidi stvarnost.

A stvarnost posle svih rundi briselskih pregovora će po svemu sudeći biti takva da će funkcionisati nezavisna kosovska država, upravo onako kako je doživljava i Evropa koja je posrednik u pregovorima, samo što će neki to otvoreno da primećuju, a neki će pokušavati da to poreknu.

U svakom slučaju, ukoliko zaista dođe do potpisivanja dogovora sa Prištinom, kako se već ushićeno najavljuje u medijskim naslovima, pokazaće se da smo bili u pravu, tvrdeći još pre samo desetak dana, da je tobožnje odlučno srbsko «NE» briselskom sporazumu, zapravo predstavljalo taktičko «DA» sa odloženim dejstvom.

A takvo zvanično izgovoreno i potpisano «DA» sa srpske strane imaće zaista istorijski značaj, ali u smislu suštinskog priznavanja kosovske državnosti, bez obzira kako će se zatim taj čin tumačiti diplomatskim rečnikom.

Ratko Paić,