80 GODINA OD VELIKIH LOMAČA KNJIGA U NEMAČKOJ
Pre ravno osam decenija, 10. maja 1933. nemački dnevni listovi izašli su sa dugačkim spiskovima „dekadetnih pisaca, autora, čije knjige nisu bile u skladu sa „nemačkim duhom“. Uz liste pisaca, demokrata, komniista, socijalista, Jevreja iz Nemačke, ali i iz celog sveta, stajala su obaveštenja na kojim sve mestima će biti moguće da se „nova Nemačka „ oslobodi tog „smeća“.
Uveče tog istog dana, 10. maja 1933. na Opernplacu u Berlinu i na glavnim trgovima još 21 grada Nemačke, napravljene su „logorske vatre nacističke budućnosti„, velike lomače na kojima je spanjeno desetrine hiljada knjiga čime je najavljeno ( blago njima, a i nama) novo razdoblje u istoriji nemačke i svetske kulture.
Potpaljivanju „visoke peći nemačke kulture „ na Opernplacu u Berlinu, prisutvovao je i rajhministar propagande Jozef Gebels.
U tim „visokim pećima „ novog nemačkog duha, od tog 10. maja pa sve do avgusta 1933., spaljeno je prema nekim podacima najmanje 35. 000 primeraka knjiga raznih autora i različitih sadržaja i žanrova.
Tako su na lomači na Opernplacu u Berlinu izgorela sva dela Karla Marksa, Roze Luksmeburg, Avgusta Bebela, a u pepeo su pretvorena i sve knjige nastala do 1933. Eriha Marie Remarka, Henriha Mana, Bertolda Brehta, Sigmunda Frojda, Stefana Cvajga, Liona Fejhtvangera. ..
Plamen nacističke lomače je te majske noći na glavnom trgu u Berlinu „pročitao“ šta piše u „Komuniznu i bakunjinizmu“ Fridriha Engelsa, u „Jverejskoj mržnji prema sebi „Teodora Lesinga, a nije bio milosrdan ni prema „Nemačkoj republici“i „Pozivu na razum „ Tomasa Mana, ““Primenjenoj lirici Eriha Kestnera „, „Reuvenu, knezu judejskom „ Maka Broda, “Terorozmu i komunizmu „ Karla Kauckog.
Lomača je zhvatila i dela strane literature prevdena na nemački koja su se zatekla u javnim bibliotekama. Tako su pored Lenjinove „Diktature proletarijata „u berlinsmom, majkom ognju izgoreli svi radovi Lava Trockog objavljeni do te istorijski sulude 1933. godine, zajedno sa „Pitanjima lenjinizma„ Josifa Staljina.
Plamen berlinske, majske knjižne lomače zahvatio je i roman Ernesta Hemingveja „ Zbogom oružje“ „Istorijske zapise „ Herbera Velsa, kao i reportaže Džona Rida „Deset dana koji su potresli svet“.
Spalite i mene
Ali ipak nisu mogli spaliti sve knjige i njihove autore.
O tome je Bertold Breht napisao pesmu „Spaljivanje knjiga „ u kojoj jedan progonjeni, ali zaobiđeni pesnik, vapi: „Spalite i mene„!
Posle naredbe režima o javnom spaljivanju /knjiga štetne sadržine, kad su posvuda / podsticali volove što su kola s knjigama /vukli ka lomači, jedan progonjeni pesnik, /jedan od najboljih, proučavajući spisak spaljenih /, odjednom otkri, sav preneražen, da su njegove knjige / zaboravljene. On pohita pisaćem stolu, / okrilićen gnevom, i napisa pismo glavešinama. / “Spalite me!-pisalo je njegovo krilato pero. -Spalite me„! / Ne činite mi to! Ne izostavljajte me! Zar ja / u svojim knjigama nisam pisao samo istinu? A vi / sad postupate sa mnom kao s lažovom!Naređujem/ vam/ Spalite me!“
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...
U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...
Vaše Visokopreosveštenstvo...
Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...
Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
